Зора

154

Д Е Н И 3 А

било од нас, да се Фернан оженио Денизом? У животу највише треба избјегавати невоље без излаза. Љубавни боли свагда су излечиви, брачни не. Какав ће муж бити Андрија, а какав Фернан ! Ви, као мајка најбоље знате да између њих двојице не може бити поређења. Дениза ће пристати и то не рекавши ништа о Фернану. То су женска посла. Ако нам се деси несрећа да једном човеку признамо ма шта, он сместа претпостави десет пута више него што је у ствари било. Признати кад морате, кад сте ухваћени на делу, то разумем, па чак п то много зависи од човека, с ким имате посла; ако није врло препреден ипак се извучете. А где сте видели врло препреденог човека ? — Али, кад човек ништа не зна, кад је пун љубави и поверења, кад је срећан и хоће цео свет да учини срећним, стати му причати, и ако вам он то не тражи, како сте пре њега волели неког другог — о, не, то је и сувише лудо! А сем тога, а сем тога, не тиче се та ствар само Денизе, тиче се и других. Госпођа Брисо. Којих других? Госмођа од Тозеша. Вас, Брисо-а, мене, Фернана, Марте. Госпођа Брисо. Госпођице Марте? Госпођа од Тозета. Ама, Бога вам, зар ви ништа не видите ? Фернан воли Марту и Марта њега воли. Они хоће да се узму; Андрија неће, зато се Марта враћа сутра у манастир, да тамо чека пунолетство. А Дениза, уместо да затвори очи и да ништа не види, јер напослетку ништа се од свега тога ње не тиче, Дениза, велим прави им сметње колпко год може. Ако

узимадне несрећу да исприча Андрији своју идилу с Фернаном, одмах ће се помислити, да се она према Марти тако понаша из гнева, из освете, из љубоморе. Марта *је већ веома огорчена противу ње, мало час су се њих две ужасно препирале. Претпоставимо да Дениза из каквог било разлога не пристане поћи за Андрију; како може онда она остати у овој кући, кад се Марта врати у манастир ? Тад ће тек торокуше из околине, госпође ПонФеранове и остале, моћи по вољи оговарати и надовезивати на све што су већ казале. Госпођа Брисо. А што су казале? Госпођа од Тозета. Тхе, да је Дениза љубазница Андријина. Госпођа Брисо (седне) Боже мој! Боже мој! Увек зло ! Увек љага! Неће ме, дакле, оставити да на миру умрем. Госпођа од Тозеша. Свет је такав, ми га не можемо променити. Треба бити јачи од њега, то је све, а ту јачину добићемо, хтеднемо ли само, акоудружимо наше интересе, који су истоветни и који треба да нам буду заједнички. Не треба се узбуђивати, треба бити хладнокрван и знати куд се иде. Андрија воли Денизу. — То је за вас неочекивана срећа. Мислите само на то, не идите даље. Нека Дениза ћути и нека пође за њ. Фернан и Марта воле се. Нека Дениза рекне Андрији да пристане на њихов брак; он ће учинити што му Дениза рекне, пошто он само њеним очима гледа. Ништа на свету није простије. Јест, али она то неће! Марта мора да изиђе из куће! Фернан морада има с Андријом најнепријатнија разјаш-