Зора

184

0 ОБОЖАВАЊУ ОГЊА И ОГЊИШТА

обине и да су Грци и самом Риму положили први темељ. Тако су ове насеобине одржавале своју Хестијину вјечну ватру, док је није увео краљ Нума као јавну Вестину ватру. Свету ватру налазимо најпријеу Мисираца. Најстарији храм бога Огња налазимо у Сунчеву Граду Он-у или Ан-у (Хелијополису). Ту је био храм огњеног бога Птаха (РЧисћ = јеврејски ИарћШћ, грчки Нфоиото?, латински Уи1сапи8, руски Сварогт). 1 ) Мисирци су први који су упалили боговима жишке у храмовима и службама. Богињи Иси држали су нарочити празник на кога су држали богињи службу са жишцима на Нилу у лађама. Мисирци су тиме освјетљавали бајаги пут душама које су ишле покојном Осору у подземни свијет, да им тамо пресуду изрече. Једна душа вели м}/ 2 ) између својих других заслуга још и ово : „Нијесам утрнула још никад ватру, када јој је ваљало да гори!" Тиме видимо да је у Мисираца био гријех утрнути ватру, јер су држали да је божанског поријекла и одсијев сунчаног бога Осора (Озег). Птахови свештеници употребљавали су ватру као лијек: гријали су жигове па њима лијечили уједе змија, ране и различите тјелесне лишајеве и друге прираштаје 3 ) С тога ја био Птахов син Имхотер оно, што је био 'АахХтјх1о? у Грка и Аезси1аршз у Римљана. То је узрок, што су људи од сињих даљина држали Огањ божанског поријекла. Ено и у библији 4 ) грм гишо гори. Тако се Мојсију приказивао Јехова; но и на гори Синају загрмјеше гро1 ) Сиарог- б од корјена сварБ = сјати, жарити; сваршикЂ = ковач. 2 ) Мрвачка књига гл. 125. 3 ) Види: Т)г. Шк. ОсгхеИс: ТЈЂег анЈ^фшЛгш сШг. 1п$1гптеп1е еЂс. стр. 15. Кагапвгеђев 1894. 4 ) Ехо(1 III. 2. и 1ХХ. 16. 18.

мови и сијевнуше муње 1 ). У Перзији био је син Ахурамазде, бога свјетлости Атар, божанство Огња. Овај је сваком муњом, сваким пламеном таманио по неколико злих духова. У Инђана је бог Огња бог Агни и Шива. Овоме су палили жртву Хоман иза великих помора људи и дјеце, великих пожара пољског плода, да му ублаже гњев божански. Када су Инђани ту своју жртву Хоман вршили Агнију и Шиви, тад се је беспријекорни Браманац окупао понајприје и обукао у бијело. Сјео би на столац (рМат) и говорио молитве и славопјеве. Пред њим је бакља са посудом у којој растопљен маслац и кокосово уље. Око њега и светилишта прострто је огромно лишће смоквенице „банана", на коме су поређане потребне ствари за жртву. Ту има синејског (орловог), санталова (Н^пит бап1аН) и камФорова дрвета; ту има ораха, датуља, смреквица, пиринча, индијске 2 ) и аФричке 3 ) смола (МеНит), шећерне трске, босиљка 4 ), сржи од дрвета хала и вепа, а има и коре, лишћа и цвијећа тог оиље, само да буде што угоднија огњена жртва великоме богу Шиви. Ј ) Муна, од аријског таг, индоевр. ша1 = мљети трти (сатрти); лат. тоГеге — то1а , литв. таШ, грчки [ХО ХХо (= то11о) [ХиХо? = жрвно; ахд. ти1јап. пћ(1 т(111еп; њем. иегта1теп. Индогермански та1та; стнорд. та1шг = камен ; с тога наше муњак, жрвно или млински камен. Муња је старосл. /ИЛШ.Л, Л1 ОЛШ.Л и ЖОгЖ1(( а Л претвори се у 8, отуд муња: ЖО/ШТи ЕЛИСТЛМЦЈИСА. Изворно значи камен или стријела. Успореди приморску клетву: „стријела божја на те пукла" или словачку: „Раготоуа 8^ге1а 4а 1е ићјс!". И стријела је била од искони камена, а тек у бронзано (мједно) доба постаје од мједи. Успореди стријелу од индоевроп. стар, старнути = обаталити, ксл. в1;геУ, српхр. стрти, простирати = стернерс, санкр. стар = простирати, обаталити простраре. — Муња је чешки Шезк, словенски Мгзћ, пољски Нузћатгеа, бугарски бл-вск, све од санкритског Ђћга, ћгајаЦ = сјати литв. ЂМг&еН — сјати, бљескати. 2 ) Смоле од дрвета Ва1зато(1еп(1гоп Вовћиг^ћи. 3 ) „ ,, „ „ АМсапит. 4 ) ВааШсит.