Зора

200

К Р 0 Н И К А

| Ч И Т .V Л V I Др. Ђорђе С. Ђорђевић, професор Ш. гимн. биоградске и књижевник српски, умрво је 26. априла о. г. у Бечу, на повратку из Швајцарске, гдје се бавио дуже времена због лијечења. Тијело му је пренесено у Биоград и сахрањено 29. априла. У њему је изгубило Српство једног младог радника, који имађаше и дара и мара, да му најљепше послужи. Тек тридесету годину што је претурио а оставио је српској књизи осим ситнијих радова још и неколико изврсних научничких радња, које су махом књижевне студије: Сима Милутипогмк Сарајлија, Матчја Дивковић, Јован Бошкопић, Лукијан Мушицки и прилози за биографију Бранкову. Ти радови показују најбоље шта смо у њему изгубили јер све то тек би био увод у његов већи рад : он тек бјеше закрочио из младићског доба у озбиљнији и мучнији живот књижевног и просвјетног радника. И баш на том кораку отрже га смрт из крила српске књижевности која га тужно оплакује. Лака му српска земља и вјечан покој! 1- Светислав Вуловић, професор Велихе Шксле, редован члан Срп. Краљ. Академије и т. д. рођен у Ивањици 29. нов. 1848. г., умрво је 3. маја о. г. у Биограду. Његовом смрћу задесио је српску књижевност и српску школу тежак удар. У уском колу српских научника-књижевника и исто тако сиротом колу научника-педагога, био је пок. Вуловић једна од највећих снага и најсавјеснијих радника. Својим неуморним радом од тридесет пуних година у српској школи стекао је великих заслуга за просвјету свог народа, а радом од исто толико година у књижевности српској, стекао је трајно име својим научним, школским књигама, расправама, монограФијама, критикама и рецензијама. У историји српске књижевности биће вјечито име научника, писца дивних студија о Бранку, Његушу, Сарајлији, ЈакшнТуу и расправу о св. Сави, Стевану Првотјенчаио.и, Долгентчјану, Теодосију, Никодиму и другим писцима из старе српске књижевности. Слава му! ■ј- С11аг1ев Уг1аг1е. — Мјесеца априла ове године преминуо је у Паризу одличан француски књижевник Шарл Иријарт, који је био у исто вријеме велики познавалац и пријатељ свих јужних Словена, а нарочито нас Срба, Поријеклом Бискајац, син планинске и чаробне старе Гаскоњске у Шпанији, али по своме васпитању, животу и дјелима био је прави и ватрени

Француз, обогативши француску књижевност једним низом корисних и умјетничких дјела. По струци је био: цртач, архитекта, књижевник, историчар, експлорагор-путописац, а одликовао се још и као критичар лијепих вјештина. Радио је, као публициста и цртач, на великом броју политичких и периодичних листоЕа, од којих спомињемо' најглавније: Тетрз, И^аго, ХЕХе з!ес1е, Еетие с!ез с1еих топ^ез, Тоиг с1и Моп<1е, а од 1864. до 1871. године био је главни уредник познатога париског илустрованог листа, МопЛе Шиз1;ге. У младости је волио авантуристички живот, те се бјеше одао великим и даљним путовањима и проучавању оних земаља и народа кроз које је прошао. Тако 1874. год. пропутовао је од наших крајева Истрију и Далмацију, 1875. год. Прну Гору и Србију, а када је са сурих херцеговачких кршева одјекнула невесињска пушка, кренуо се на путовање 1876. год. кроз Босну и Херцеговину и остале балканске покрајине, гдје је пробавио више од годину дана. Са тога бурнога путовања он је слао сгалне извјештаје са илустрацијама многим францеским листовима, а пошље их је, сакупљене и прерађене, издао у засебним књигама. Међу његовим дјелима и радовима, која су нарочито за нас Србе од велика интереса, биљежимо слиједећа; 1. ]ја У1е <Г ип РаШспеп Де Уешае аи ХУ1е 81ес1е. Р1оп, 1874,; II. издање је од 1885. г., Љ1с1. 2. Возше е(; Негге^оуте. боиуешгз <1е уоуа^е реп<1ап1 Г твиггесИоп. Рапз, Р1оп, 1876. 3. Теа ВогДз с1е Г АЛпаМдие е! 1е Моп1епе^го. Рапз, НаећеИзе е! С -1е, 1877. Сва су ова дјела написана непристрасно са много познавања и марљива истраживања, задахнута заиста ријетком љубављу и дивљењем према нашем српском роду. Та је дјела украсио велпким бројем оригиналних слика, које представљају наше племенске најкарактеристичније типове, народну ношњу, сцене из живота и ратовања за народно ослобођење, а од којих су многе познате и српском свијету из наших старијих илустрованих листова и календара. Српски народ остаће вјечито захвалан овоме вриједном и врлом књижевнику француском, коме је из поштовања и признања Српска Омладина у Паризу положила на посмртни одар лијеп вијенац као доказ, да Србин не заборавља никад своје искрене и праве пријатеље... Слава и хвала Шарл Иријарту!... Н.

„30?А" ИЗЛАЗИ ЈЕДЛН ПУТ У МЈЕСЕЦ7 II ТО НА СВРШЕТКУ СВДКОГ ШЕСЕЦД. ИЗНОСИ 4-5 ТЛБД.ХД Л ЦПЈЕНА ЈОЈ ЈЕ ЗД СЕЕ ЗЕШЉЕ: НЛ ЧИТДВ7 ГОДПНУ ФОР. 4.— НД ПО ГСДИНЕ ФОР. 2-— ЗЛ ЂЛ.КЕ НЛ ЧИТАВУ Г0ДИН7 СДМО ФОР. 3.— ПРЕТПЈШТ, КАО И СВЕ ДР7Г0 ШТО СПАДЛ 7 ЛДИИНИСТРЛЦШ7, ПРИИЛ ИЗДЛВЛЧКЛ КВНЖЛРНИЦЛ ПЛНЕР II КНСИЋЛ. Р7К0ПИСИ ШЛЉ7 СЕ 7РЕДНИШТВ7. Огласи се рачунају од петит-ретка у једном ступцу и то : за једно оглашавање по 8 новч., за 3 оглашавања по 6 новч., а за више од 3 пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније, по погодби. За сваки пут оглашавања урачунава се 30 новч. биљеГовине. ШТАМПА ИЗДАВАЧКЕ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕР И КИСИЋА У МОСТАРУ. 98.