Зора

3 О Р А

199

РоевЈе е 1еШге тес1Ке (И бИуЈо РеШсо риШса(с рег сига с1с11а ВШМеса сГеИа Сатега е1е1 ШртаИ. Кота. Туро§гаДа <1е1а Сатпега. <1еГ (1ера1;аУ. 1898. VIII. стр. 128. Славећи у марту мјесецу о. г. своју педесетгодишњицу, Заступничка Комора у Риму нашла је за згодно, да тури у свијет још неиздане пјесме и писма чувеног Силвија Пелика. У књизи се налазе 11 пјесама и 27 писама, која је Пелико писао за вријеме свога затвора у Шпилбергу, а од којих су ?6 првих управљени на Конфалонијера, а 27 на француском језику грофици Софији 0' Регга!. — Ова су писма свакако лијепа принова талијанској књизп, коју је чувени писац онако дивно обогатио својим одвећ популарним дјелом Хе тге ј>Н§1от (Моје Тамновање). Л 1гесеп1о сИ СидНе1то Уо1рЈ. МПапо. Уа1агЉ 1898. стр. 276. лира 7. Ј1 чиа!1госеп1о еИ УШогЈо Ко881. МПапо. Уа11агсИ 1898. стр. 444. лира 1 ]. Родољубива издавачка кућа Валарди у Милану подухватила се да приреди што подеснију Историју талијанске књнге. У то име обратила се на многе познатије литерарне раднике у Италији, да јој у томе родољубивом подузећу потпомогну. Два дјела, којима натпис горе псписасмо, сачињавају црви корак у томе погледу, који је свакако испао и преко очекивања. Оба писца трудили су се, да што јасније и прецизније изнесу поједине перијоде у талиј. литерарној историји. С тога желимо, да се код нас Срба поклони мало већа пажња дјелима ове врсте, и то толико више, шго је талијанска књига код нас готово 1егга шсо^пНа. У бр. 41. 42. задарске бто!ге с1а1та{јпбке штампао је Вид Вулетик - Вукасопић свој српски пријевод Успомене 0 Лондону од чувеног Ес1т. Ае АтГС13-&. Р а з н о Забава у корист опстанна српске школе. Дична кита столачке омладине, увијек будна и справна да свим својим силама помаже ширењу српске мисли и просвјете, приредила је други дан Тројичин-дана забаву у корисг опстанка српске школе у Доњем Поплату, близу Стоца. Каквог је значаја ова забава најбоље нам казује њезина циљ, у којој је приређена, а та је да се једна српска школа од највеће потребе одржи у овом малом сеоцету, гдје, скоро, сами Срби православни живе. Свјесни омладинци столачки нијесу пожалили ни муке ни труда да прш даду примјер осталој Србадији на што да употријебе своју бујну снагу, а да, уједно, помогну својој браћи у одржању њиховог јединог просвјетног завода — зенице њвхове!

У лијеро декорисаној школској згради (која је ту скоро обновљена према најмодернијим педагошким захтјевима) скупио се огроман број столачких грађана и сељана доњо-поплатских. С радошћу напомињемо да је и ту мостарска братска заједница мухамеданаца и православних нашла одјека, јер забаву бијаху посјетили најодличнији мухамеданци столачки, а остали.који бјеху спријечени, поручиваху и честитаху усмено и писмено сложни и напредни рад омладине. Бјеше присугна и лијепа кита Мостараца у којој бјеше и наше уредништво заступљено. Около 8 сах. отпочела је забава, која је на опће задовољство испала. И материјални успјех био је добар: било је чистог нрихода преко 200 Фор. Но то је тек мала, привремена помоћ овој сиротој школи, те с тога ођнм позтљемо сваког брата Србина, да јој пршпече у помоћ скојим прилогом , и тиме браћи Доњо-поплачанима обезбиједп опстанак њихове српске школе. — Столачкој омладини част и признање! Српска СтенограФИЈа. На Спасов-дан о. г. био је збор српских стенографа у Биограду, на коме је установљено друштво Српска Стеиографија , те је изабрана управа и примљени статути. Друштву је задаћа: 1. да обрађује и усавршава стенографију Габелберговог систсма; 2. да обучава омладину у вјешгини стенографској; 3. да међу члановима одржава једнакост у писању; 4. Оа преко сЂОЈих чланот прикупља српске народне умотиорнне. Друштво ће основати школу за изучавање стенографије и покренути стручан часопис. ОсвеЂење споменика Кости Руварцу. „Коло Младих Срба" у Будим-Пешти приредило је 10. маја свечан парастос српским књижевницима: Кости Руварцу, Мити Поповићу, др. Јовану Берићу, др. Максиму Нпколићу и музичару Корнелу Станковићу. На том парастосу чинодјејствовао је и епископ Лукијан са својпм свештенством. Тај дан, по подне око 1 час, освећен је сиоменик књижевника К. Руварца на пештанском гробљу на веома свечан начин. Споменик је ппрамида од бијелог мрамора. При врху је у њему изрезан крст а испод крста отворена књига са натписом: Карлолачки ђак( то је новела Руварчева) а испод тога: Српском књизкевнику Кости Руварцу, 1832—1863. прилогом српског народа, Академска Омладина и Коло Младих Срба, а то исто, с друге стране на маџарском језику. Том приликом је држао говор г. Милош Бокшан, предсједник „Кола Младих Срба". Исти дан, око 5 сати, обдржана је свечана сједница. Ту је говорио Јов. Петровић унив. елуш., О окиЂоту и раду Косте Руварца. — Овај лијепи доказ патриотске српске свијести наше омладине у Пешти заслужује признање цијелог Српства!