Зора

198

К Р 0 Н И К А

Роман једне сиротице, зове се роман ког је написао г. Драг. Ј. Петровић из Ћуприје и који ће почети излазити у свескама, те писац позивље на претплату. Сарајевске ноЋи, слике, новеле и Ј^спомене из сарај. живота, написао је г. Милош Живковић и зове на претплату (Загреб). Цијена 1 круна.

Руска Н. Овсинаго: С ер б и а и Сербм. — Са дјелима Нпл Попова, Лаврова, Јастребова, Кулаковског, Ровшћског и недавно Гаљицина, руска је књижевност добила неколико изврсних дјела о српском народу и његовој отаџбини. Књига г. Н. Овсјанаго под горњим натписо.м, која је ту скоро изишла у Петрограду, такођер је једно од најбољих дјела, која су о нама до сада писали страни писци. Намјера је била пишчева, што се видн из веома симпатичног увода, да упозна Русе са сувременим положајем Срба. — Књигајеподијељена на одјељења, а у свима је обухваћена географцја, етнограФНЈа, статистика, историја, литература (и ако врло површно) наука и вјештине (такођер кратко и површно); затим војна снага српскога народа. Поглед је у свем томе на цијело Српство, али у главноме на Србију, што показује и натпис. Говор је и о Босни и Херцеговнни и Македонији са врло озбиљном научничком објективношћу. Ппсцу је врло јасан положај народа у тим зе.чљама и његових тежња. Но што се највидније истичеу овој књизи то је пишчева дубока студија географије, статистике и етнографије српског народа, што је у овом дјелу најбрижљивије сређено. Мана јој је: што не упознаје ни колико је најпотребније о умном кретању Српства и његовој народној и у.мјетничкој литератури. Иначе у свему заслужује г. писац најтоплију српску хвалу за племените намјере своје књиге.

4*2 СТРАНА јгФранцуска Непп NIСОНе. Г.е Ме Уо1е; соп1;е сгоа1;е: у ].а Ееуие Шив^гее, 1898. Лв 5, 15. Јеупег. Елегантни париски илустровани лист, Ееуие Ши8<;гее, доноси у францускоме пријеводу нашу народну приповијетку о Украденој џигерици уз коју иду седам укусно и добро погођених слика, које представљају разне моменте и сцене из саме приповијетке. Један интересан одговор. — Уредништво париске Ееуие епС1с1оре(11дие Багоиззе, коју издаје ево већ шест година велика париска књижара Ларус, у своме 225. броју одговара једноме своме претплатнику на његово питање под бројем 1377 и објашњава

му одкуда долази и шта значи ријеч југо - слопенски (уои^о-з1ауе.) И ево како овај Енциклопедски Преглед, како се он скромно назива, на коме раде многи виђенији француски књижевници па и сам слависта Луј Леже, одговара своме љубопитљивоме претплатнику : „југо је, вели он, руска ријеч и значи млад (јеипе).' „ Југо-Слолени су Далматинци, Хрвати, Бугари, Срби и т. д. и они се тако зову, т. ј. ЈугоСловени, што су — приступили пошљедњи словенскоме покрету 1 !.." Наши читаоци виде, да и енциклопедијски листови нијесу увијек сигурни у своме „енциклопедскоме знању". Срећом те је уредништво одмах похитало да исправи ову незнатну „штампарску" погрешку таког промућурног сарадника и да је обори на плећа слагачева. (Сиромах слагач!) ... 1.е$ Моп4епедпп$. Орега-согспдие еп 1го18 ас1;ез. Раго1ез <1е М. М. Е. АЊоЈге е(; бегагс!; тивтдие <1е М. КтпасИег; гтзе еп всепе &е М. Непгу. Рапз, М1сће1 Ееуу-б-егез, 1849, на 12-ни По обећању саопштавамо читаоцима извјештај нашег пријатеља из Париза о горњем позоришном комаду, о коме је већ било ријечи у овоме листу прошле године у једној малој биљешци. Он је пронашао поменуту књижицу у Народној Библиотеци и прелиставши је, извјештава нас : да је предмет горњег комада узет из црногорскога живота и да се описани догађај дешава почетком овога вијека (1807. године) у Црној Гори. Комад јз први пут приказан у париској Орега согш^ие 31. марта 1849. године. Што се тиче музике и успјеха реченога комада, до данас нијесмо могли још нншта дознати. Н. Италијанска 6идИе1то Реггего — тако се зове један од најврснијих модерних писаца талијанских. Његови научни и критички радови као на пр. II МИИаг1$то, познаги су на далеко, колико са необичних погледа на садашњи друштвени живот толико и ради филозоФске дубљине мисли и идеја. Но његово најновије дјело, које је под натписом 1.' Еигора бЈОУапе угледало свијета пред мало мјесеци, а које се бави анализовањем духа и идеала јевропских народа, изашло је на глас не само у Италији него и у читавом литерарном свијету. — У поглављу о „Москви", узимље учени писац у претрес славенски елеменат, какав је данас у пространој Русији. Потпун натпис књижици, у којој је Барбарићев талијански пријевод „Нових Кола" кнеза Николе, о коме смо пријеводу у задњем броју донијели кратку нотицу, гласи: ^оиуј Сап1| (Нова кола) <11 Шсо1а I. ргшмре Де1 Моп1епе^го. Тга<1и21опе НаИапа сИ Еи$ето ВагћагГск, 1;епеп1е сИ &п!;еиа асИеШ а1 сотап<1о согро з1а1о-та«-^шге, Еота. 1898. — Књизи је цијена 2 талиј, лире.