Зора

3 О Р А

215

вали. Уз пјесму су призивали и молили бога Огњија да им дадне ватре и да им • свари пшеницу у меду (кољиво). На то се држи сјајна гозба и пјева овако. Јуче бјеше братац Јанче 1 ) Там' на пољу, на жетвици. Ту су жели млади момци, Млади момци и дјевојке; Ту су жели и дожели. Тек што су се окупили, Сусрела их небна Вила, Небна вила Самовила Те им лијепо поручила: „Да ми варе бјел' пшеницу, Јер је Јанче на планини У горици и при стаду, Гдје избира троје крава, Троје крава јаловица, Да их жртвом коље Богу. Молитву му Јанче моли, Да с' не љути до године; Већ да пусти ситан даждац, Ситан даждац, дробну росу. Три се дана огањ пали, Па. се огањ не запали. А чим сађе Огњи бого У руци са светим бором, Даде Јанчу свети борац, Да њим огањ свети пали, И да вари бјел' пшеницу, Поспе на њу бјел' шећера. Осладио пшенипу бјелицу Осладио за јунаке. Пружи Јанче бјеле руке: „Узми Јанче мед-пшенице 3 ) Те ти уста осладила, Па да кољеш жртве веље, Те да гостиш, Јанче, гозбу, Те огањ нам да запалиш. Сађе ли ти Огњи бого Светим борцем 3 ) у жаркој руци, Да запали свети огањ,

') Јанче, Видов слуга а женскињазвала се Јаља.

2) У народу познато јело под иненом Кољшзо.

3 ) Понегдје ттшк (од тога стиењ, стењило.

опаљак, паља, луч, лич, буктипа.

Да зготовиш жртве свете. Жртва ти је на небеси, На небеси већ при Богу! Па се Дажбог не ће љутит', Нит'затворит бјел'студенац(кладенац), Но ће пуштат' ситан даждац, Ситан даждац, дробну росу. Кад не сађе Огњи бого 4 ) Светим борцем у жаркој руци, Нити пали свети огањ; Није жртва на небеси, На небеси и при Богу! Па ће ти се наљутити: Закључаће б'јел' хладенац Нит' ће пуштат' ситан даждац, Ситан даждац, дробну росу: Пјесме, Јанче, тад' не хоре! Разједи с' Јанче и наљути Па обуче б'јело рухо, И припаше тад мараму, Те извади златни ножић, Па закоље жртву свету, Жртву свету, до три краве. Па их с'јече на комаде, Те их слаже у пладањ златни. Али огња још не пали, Већ се Богу молбом моли: „Огњи Боже, мили Боже, Молбу, Боже, ти молимо, За дјевојке пали огањ, Запали га светим борцем, Па да варе мед-пшеницу, Да ју носе на трпезу. Па нам, Боже, сада сађи, Светим борцем у десној руци, Да ми свети огањ палиш, Да се гот'ве свете жртве, И погосте сви јунаци, Сви јунаци и дјевојке. Моме ће ти пјесму пјеват', Што се, Боже, ти не љутиш, Нит' затвараш бјел' кладенац, Већ нам спушташ ситни даждац, Ситни даждац, дробну росу. Молбу Јанче кад измоли, 4 ) Бог од скр. 6ха=сјати а од тога бхагаеан, бага=бог. Из овијеч редака видимо колика је потешкоћа била у древно доба запалити огањ.