Зора

232

К Р 0 Н И К А

недавно прошао један дио Далматинског приморја и Црну Гору и о њима напиеао евоје утиске, упознаје нас животом и радовима одличнога чешкога сликара Николе Алеса, барда -сликара, како га он назива, највиђенијим представником декоративне умјетности у Чеха, који је својим наивним и оригиналним скицама и уресима, Фрескама, очарао своје земљаке тако, да су га ови за живота вољели много, а данас га цијене неизмЈерно. — Поред једне Позорнитне козерије, од Ф. К. Хејда, који упознаје читаоца са најглавнијим умјетницима чешке Опере и слика њихове Физиономије у знаменитијим улогама, ваља нам још забиљежити неколико одломака о Чешкој музици из књиге Дра Едуарда Ханслика, РипЈ Јаћге Миз1к гдје се говори нарочито о композиторима Сметани, Дворку и Фибишу и њиховој музици. Овај умјетнички триумвират, какоих он назива, умио је да изрази националан карактер у музици и поред тога што је њихова музика приступачна већини публике, онп су сачували своју оригиналност. И ова свеска украшена је великим бројем богатих и укусних слика, дјелима чешких најпознатијих сликара, вајара и архитекта, те се може без претјеривања рећи, да је овај књижевни и илустровани албум право умјетничко дјело, које чини част уреднику и приређивачима, а на првоме мјесту народу, који се може похвалити овако рјетким синовима и њиховим творевинама . . . И кад човјек проучи и прегледа ово чешко ремек-дјело, па прочита послије о томе вриједноме и интелнгентноме народу писма једнога Момсена и других њемачких университетских професора, остаје му да се запита: да ли ови пошљедњи са својих катедаре, шире и предају науку истине и правде, која не зна за расе и друге разлике и границе међу народима и која би требала да развија ум и срце свакога човјека без разлике; или пак поуку мржње и претјерано једностраних претенсија, која сије раздор и међусобне зађевице и — доводи до уличних сукоба међу грађанима једне исте државе?!. Наша браћа Чеси могу се с правом поносити својим успјесима пред образованим свијетом, а ми Срби, њихова млађа браћа, угледајмо се на њих — како се служи своме народу и његовим идеалима! Н. С. П.

|з±0ГЈ 'с 8капс1ег-1)еи!. Панделе Ф. Евенгел, арнаутски поета, који живи у Букурешту, публиковао је једну поему о Ђорђу Кастриоту СкендерБегу, на народном арнаутском језику. Књига има око 300 страна. Цијена 2 динара. Штампана је у арнаутској штампарији у Букурешту. „бсап(1ег ћеу РппсЈре с!е1Г АИзаша," зове се драма, која је о прошлом Ускрсу представљана у једном позоришту у Букурешту. Р а з н о Стогодишњица Фрање Палацког. Мајка Славија окрунила је 17.—22. јулија ловоровима величанствени спомен свог хероја, великога Чеха Фрање ГТалацког у Прагу ... Удружени представници свијех словенских народа положили су вијенце љубави на споменик овог великог књижевника и народног борца, који се открио тог дана у Прагу, а тиме доказали заједницу својих великих народних идеала за будућност свог племена и његових великих задатака у њој. На том свијетлом празншсу не изостадоше ни Срби да се одуже дичном и искреном пријатељу Српства, који га се сјећаше на потоњем часу изговоривши оне идеалне и значајне ријечи: Срби побјеђују! Бозке, буди гш милостив! С капом у руци одстојаше и они раме уз раме са осталим Словенима помен том препородиоцу науке и књижевности чешке и великом поборнику за величину и права свог народа и величину словенског имена. Слака ллу! За париску изложбу, која ће бити 1900 пријавили су своје умјетничке радове, како јавља Дело, ови српски умјетници: Стеван Тодоровић, академски сликар; Паја Јовановић, акад. сликар, Марко Мурат, акад. сликар; Пера Убавкић, акад. вајар ; ЛеонКојен, акад. сликар; Ђока Јовановић и П. Роксандић, акад. вајари и Никола Милојевић акад. сликар.

„ЗОРЛ." ИЗЛАЗИ ЈБДЛ.Н П7Т 7 ШЕСЕЦ7 И ТО НД СВРШЕТК7 СВАКОГ НЈЕСЕЦД. ИЗНОСИ 1-5 ТЛБАКА Д ЦЈЕНА 101 ЈЕ ЗД СВЕ ЗЕМХЕ: НД ЧИТДВУ Г0ЛИН7 ФОР. 4,— НАПО ГОДИНЕ ФОР. 2-— 31 ЂГдЕ НД ЧИТДВ7 Г0ДИН7 СД-М0 ФОР. 3.— ДРЕТ1Ш.Т7, КАО И СВЕ ДР7Г0 ШТО СИДДД 7 ДДИИНИСТРДЦИЈУ, ПРИШД ИЗДДВДЧКД КаИЖДРНИЦД ПДНЕР И КИСИЋД. РУКОНИСИ ШДЉУ СЕ 7РЕДНИШТВ7. Огласи се рачунају од петит-ретка у једном ступцу и то : за једно оглашавање по 8 новч., за 3 оглашавања по 6 новч., а за више од 3 пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јеФтиније, по погодби. За сваки пут оглашавања урачунава се 30 новч. биљеговине. ШТАМПА ИЗДАВАЧКЕ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕР И КИСИЋА У МОСТАРУ. 98.