Зора

3 0 Р А

231

ване за српски народ, кад има толико народног блага, које стоји на ударцу толиким плагијаторима и комеје загрозила опасност издањима наших пјесамау Матици ХрватсЈсој, од којих је изишла прије некп дан и друга књига са72 пјесме и 11.845 стихова српских пјесама о српским јунацима, које Матица дрско називље хрватским, што нас вријеђа у дно душе. А да Поповићева књижара издаје таке пјесме осим користи себи, уз мале жртве, учинила би Српству много већу корист него овако, — и ако иротурању и оваких књига у народ, не може нико спорити вриједности. Јер и тако наша Српска Матица расписаће награде прије на све могуће студпје и шаљиве позоришне комаде, него на једну велику и величанствену збирку народних пјесама, коју би издала потпором наших вриједних земљака, радника на том пољу: Н. Кашиковнћа, Ст. Делића, Л. Грђића, за тим В. Радојевића, Кордунаша и др., а које би могла учинити без икаквих напора и великих трошака, а у чему би јој и Зора и Босанска Вила у овијем крајевима могла много драговољне услуге да учини. Последњи осмејак. Изишла је из штампе под горњим натпнсом приповијетка из учитељског живота од Мих. Сретеновића. Цијена 50 п. д. Народно-Црквена КонФеренција код његоЂС спетости српског патријарха Георгија дана 8. (20.) јуна 1898. год. (Прештампано из српског Сиона бр. 24. 1898. год.) Р у с к а Великорусск1Л народннл п-всни. Изданн проФессоромЂ А. И. СоболевскимЂ. Том IV. С. Петербургт> 1898. Цвна 3 руб. Ово је четврта књига нар. пјесама руских, које изилазе под редакцијом проФ. Собољевског. У њој је само једна половина љубавних пјесама, чија ће друга половина изићи у другим књигама. Има их свега овдје 855 комада, а поређане су азбучним редом, но не азбучним редом нарочитих натписа него првих стихова, који су свакој пјесми мјесто натписа. На крају је рјечник неких геограФских имена и провинцијализама. -«СТРАНА Француска Сош^е 1еоп То!з±о'Г. 0и'ез1-се (јие I' АН? Рапз Регпп е!; С !в 1898, на 16-ни; цијена дин. 3. 50. ГроФ Лав Толс.тој штампао је недавно своје пошљедње дјело Шта је тоумјетност? које је превео на француски и написао предговор Француски критичар ТеоЛог 4е ^угеуа. У тој својој најновијој Философско-моралној дисертацији, гдје цијепа и у прашину баца највиђеније старе и модерне естетичаре, Толстој претендује да је успно да докаже:

а.) Да су сви естетичари прије њега из основа варали о природи саме умјетности и да све оно што су до данас написали о томе предмету, то су глупости које кипте противрјечностима; б.) Да је сва европска умјетност од Ренесанса до данас искварена цивилизацијом виших класа; ®.) Даће постојати у будућностиједнаумјетност чија формула лежп једино у хришћанскоме учењу Толстоја. Један Франц. критичар, по коме пишемо ове редове, изражава се о Толстојевој књизи овако: да се не сјећа да је икада прочитао једну књигу о естетици, која би била тако празна, пуна грјешака и софизама, као што је ово пошљедње дјело генијалнога пустињака. Н. 1-еб гасез е1 1е па1Јопа1Ј1е8 еп Аи1псће-Нопдпе. — Б. Ауроах, проФ. универзитета у Нансију, износи у овој књизи своја научна посматрања народа који састављају аустро-угарску државу, њихових прилика, народних осеоина, језика, литература, традиција, њихових националних тежња, борба усред разноликости раса и своје дубоке погледе на њихову будућност. Ргадие е! 1ез Тсћечиев, раг Сћаг1ез Шртап вепете, 1897, на вел. 8-ни стр. 71; цијена 10 дин. Крајем прошле године изиђе у Женеви и трећа свеска чешкога часописа на француском језику за 1897 год. Ба КаИоп 1;сћес|ие, са натписом Праг и Чеси. Ми смо још прошле године упознали наше читаоце са ранијим двјема свескама овога похвалног и патриотског књижевног предузећа, које има за сврху: да заинтересује образоване европске кругове за чешки народ и да их упозна са оном џиновском али праведдом борбом, коју он води на свима пољима људске активности за одржање националског му бића. И овим је редовима намјера да привуку пажњу нашега свијета на трећу свеску овога ријетког илустрованог часописа, која надмагаује двије раније, како по богатој садржини тако и по изванредним сликама а нарочито елегантноме издању, ма да и оне бјеху изврсне у свакоме погледу. Од главнијих радова у овој књизи биљежимо лијепу студију Романтични Праг, од познатих слависта и Француских књижевника Е. Мелхиор де Вогије-а и Луја Лежера, гдје они, сваки посебице, шетајући се по овој словенској метрополи, описује оне богате и умјетничке старине и грађевине које нам причају о старој и модерној култури чешкога народа. Е. Тугбоуа описује Четку умјетност у Прагу, неколико интересних страница као приложак историји чешке умјетности и оне имају нарочитог значаја за већину образованог европског свијета, који се од неког времена интересује много више и живље судбином словенских народа и њиховим дјелима. — Други један словенски пријатељ, родом Швајцарац, Виљем Ритер, који је