Зора

262

Д Е Н И 3 А

убити: убићете сина једне жене, коју сте обожавали и то тако да бисте њу, да је онда остала удовица, узели за жену, и ако је старија од вас и ако је имала више од једне погрешке у свом животу. Рећи ћете младост лудост. Нек је тако. А сад бисте хтели, да у очајању заврши живот та жена ФрИФолна, лакомислена, раскалашна, назовите је како год хоћете, али чијом сте се лакомисленошћу и раскалашношћу ви користили, жена која има једну врлину: љубав према свом сину. И ви, који се толико бринете о томе, шта ће свету рећи, јер у овом тренутку само вас то позадржава, да послушате своје срце, — ви ћете допустити да се каже, како је господин од Бардана убио сина своје бивше љубазнице зато, што је тај син био љубазник његове нове љубазнице, јер ће се увек наћи неко, који ће довести у везу тај двобој с оним, што се о вама у околини говори. Бићете одвратни, ако убијете тога Фернана; бићете смешни, ако он вас убије. Тај Фернан је нитков, али је случајно једанпут учинио што је требало да чини. Не издаје се тајна, коју човек има с једном женом, а камо ли сједном девојком. Андрија. У приликама, у којима смо се налазили .. . Тувнен. Ви бисте учинили што и он. Андрија. Не бих. Тувнен. Бисте; бар ја се надам вас ради. Да је господин од Тозета дошао да вас пита, под истим погодбама, јесте ли били љубазник његове мајке, да

ЛИ биСТе Му реКЛИ ИСТИНу? (Андрија ћути.) Видите и сами. Да не говоримо сувише о свим тим стварима; прљава су то посла. Хоћете ли да знате истину, целу истину? Правим путем иде не онај, који меће на коцку свој живот и своју част само да спасе углед жене, чији је љубазник био, — већ онај, који не узме ту жену за љубазницу, који поштује прву жену, којује познавао и волео: своју матер, у свима женама с којима се доцније упозна, — онај, који их не обори, ако су се одржале на висини, који их не баци још ниже, ако су ниско пале, — онај, који узме за друга у животу и то за свагда само једну једину жену, ону, којом се ожени, и који има само један разлог за брак: љубав. Ето то је истина. Све, што узимањено име а нијето, измишљено је доцније за потребе једног друштва вишемање елегантноги распуштеног. ГТо тој правој истини зацело се не влада господин од Тозета, али не владате се ни ви. Ви сте, као готово сви људи цз вашег друштва, учествовали у неморалности вашег времена, па ипак сте толико неумољиви за туђе погрешке колико сте благи за своје. Кад вам ја кажем: ожените се том девојком, која је погрешила, која је страдала, која је испаштала, која вам је мало час дала највећи доказ поштовања, поверењаиљубави, који једно људско биће може да да, жртвоваше својевољно своју част, срећу и љубав својих поштованих родитеља користи и достојанству једне девојке, чије једино право на толике жртве само то, што је ваша сестра, — кад вам кажем: ожените се том племенитом женом, коју волите и која вас воли, ви ми одговарате: треба савладати своје срце. И ви сматрате то за сушту правду и морал мислите у ссби : „То могу да чинеТувнени, који