Зора

3 0 Р А

263

су народ, али не Бардани, који су нлемство." Имате друкчије знакове од нашега, али сав свет није друкчији. (Гледа га у лице.) Та исиитајте мало самога себе. Ко је починио сву ову несрећу? Ви, понављам вам. Ко је допустио госпођи од Тозета, што никад није требало да буде, да обилази госпођицу Марту у манастиру и да је овде посети? Ви. Мисао, да се користи тим односима, сасвим је природно код госпође од Тозета, принуђене да живи врло скучено и да се још брине о сину тако зла гласа, да га ни једна поттена породица неће. Зашто сте допустили, да се између њих развија тако велико пријатељство ? Зато што је госпођа од Тозета била ваша љубазница, што јој нисте смели одрећи тај привидни знак поштовања, чије последице нисте могли предвидети мислећи да вашу сестру довољно чуваху манастирски зидови и калуђерице; зато што је вашој сестри било дуго време, а вас је мрзело да је обилазите. На то госпођа од Тозета иште од вас руку госпођице Марте за свога сина. Ви је одбијате и имате право. Два сахата доцније шта радите ? Дајете свој пристанак. Реците ми, да сте то урадили из љубави према сестри, из љубави према Денизи, из благости према другу, чије погрегаке знате и извињавате ; реците ми то, па ћу ћутати. Али не, ви сте имали тајну сврху: дознати једва једном истину, коју никако нисте могли пронаћи ; имали сте тајну наду, да ће госпођица Брисо пре рећи све, него што би допустила да се закључи одвратни брак између ваше сестре и тог угурсуза, да ће се она жртвовати и да ћете ви напослетку дознати све, што (сври

сте хтели знати. Разбили сте то неосетљиво и обожавано чело и оно вам је дало своју тајну с костима својим, с нервима својим и с крвљу својом. Нисте имали право да тако радите. Или нисте волели госпођицу Брисо и тад ју је требало оставити на миру а не ишчупати јој тајну, или сте је волели и тад тим горе или боље рећи тим боље по вас, ето вам у њој друга за цео живот. Кад је човек примио од жене, коју воли и која га коли, тако поштену и дирљиву исповест као ви мало час, кад су тај човек и та жена заједно оплакали учињену погрешку, онда је те погрешке за свагда нестало. Од тог тренутка њој се враћа част, од тог тренутка почимље његова великодушност. Између те две душе и та два срца постојаће у будуће веза, која ће из дана у дан бивати све већа и јача. Мислите ли ви да ћете се сад вратити међу момке за женидбу, па да ћете преко каквога пријатеља или бележника испросити какву девојчицу, која ће вас мож'да волети после венчања? Идите молимвас! Можете путовати, можете ићи на крај света, однећете са собом једну успомену, која вас више неће напустити и која ће вас на послетку вратити у наручје те одважне пријатељице. Нека би Бог дао да не буде сувише доцкан. Помирите се, драги мој, с том мишљу, да сад припадате породици правих љубавника, оних, које љубав из почетка баца у муке и искушења. Чик немојте да се ожените госпођицом Брисо ! Нека је благосовљена та борба, у којој се ви још противите, али у. којој ћете победити и која ће вам открити оно, што је највише, што је божанско у човеку: милосрђе и опроштај. ће се)