Зора

286

К Р 0 Н И К А

Кад смо растворили ову малу збирку пјесама, одмах прва страница — прва пјесма „Пред зору" освјежила нас је и што смо даље прелиставали књижицу, све смо више стицали увјерења е су ове пјесме потекле из бујног младалачког срца — срца које истински љуби. Са 44 своје пјесмице, наш Божа пружио нам је јемства да у њему можемо очекивати ваљаног пјесника. Ови први покушаји пуни су тотоплоте и пријемљивости, цуни лакоће и полета. Не велимо да је млади пјесник све своје пјесме једнаком срећом саздао; има их. које с\' могле изостати, но оне се скоро не примјећују покрај многијех, које тако брилирају. Ми ове пјесме топло препоручујемо. — а Зарија Р. Попотћ: Слике из Старе Србије. I. Духовник. II. На нову годину 1876. Срем. Карловци Срп. Манастирска Штампарија 1898. Цијена 40 потура. У ирнповијеци Духоиник. која заузимље скоро сву књигу послије лијепог увода, приповиједа се о једном свештенику духовнику, али не свештенику који је водио са народом парнице, који је приносио тамјан иком другом осим Богу, који је дозвољавао да се његовом народу одузимље једно по једно од његових далеком прошлошћу завјегатаних народних права; који не бјеше издајник свог најузвигаенијег позива, који не бјеше од ончх пјто имађаху другу вољу него вољу свог народа, ни другу тежњу него тежњу народну; коме црква не бјеше дућан него амвон за молитву, за спасење свог рода, који не обиназаше народ због бира, него због благе утјехе и свете молитве. Не говори се ту о духовнику у сјајном руху, који тражи супремације у праву народа, него о једном мирном и сиједом старом духовнику, који бјеше скроман служитељ светог олтара, смјерни исповједник, добротвор, заштитник својег народа и од гријеха и од сабље душманске.. . Који за свој род живе и за њ гине. То је приповијетка која и поред тога што се огледа на њој вјерно почетничко перо пишчево и поред тога гато описује предмет обрађиван и прије њега и боље од њега, ипак заслужује препоруку због лијепе своје тенденције која је јасно истакнута. С тога је и препоручујемо. Српски преглед одлични часопис који је излазио под уредништвом ваљаног српског критичара» дра. Љубомира Недића, проФ. Вел. Школе, како нам јављају из Биограда, почеће излазити опет с почетка нове године. Ову вијест биљежимо са задовољством. Библиотека за народ. Како нам јављају из Сарајева, онамошња српска штампарија Ристе Ј. Савића издаваће Забавно-поучну библибтеку за народ, која ће изилазити у врло укусном руху, и то у свескама по 10 новч. Та библиотека почеће са приповијеткама Бранислава Ђ. Нушића под натписом Рамазанске еечери из мухамеданског живота, а изно-

сиће и радове домаћих књижевних радника из Босне и Херцеговине. Ову впјест биљежимо са задовољством као један доказ вишег напредовања наше народне просвјете и књижевности у овим крајевима, те ову библиотеку препоручујемо најискреније. Извјештај Српске Краљевске Учитељске Школе у Алексинцу. Спремио И. Деспотовић управитељ. Цијена 1 динар. Биоград. 1898. Новом извјештају поред службеног дијела има још и дееет научних приложака од наставника те гаколе. 1. Педагошки пракци од И Деспотот&а; 2. Неколико простијих огмда из физике у оснођној школи од Петра М. Илића; 3. Пластичне карте од песка од Сретена Аџића; 4. Данаку крви (приложак проучавању историје српског народа у XVI. вијеку) од Јована Н. Томића; Мгора ВеИаДопа I... (луда трава, лудача, велебиље) од Ђуре М. Илијђа; 6. Свети Стеван (задужбина Стевана и Вука — Липоиац) од Тих. Р. Ђорђепића; 7' Облици опхођења лгеђу људгша (из психологије обичаја) од Светислаш М. Максимовика; 8. Рачун и открипаие боокје гера и знања од Доброслава М. Котчепића; 9. Значај у.ијетности од Јуљија Ц. Ђроока. ГрОФ Андраши о погодби излгеђу Угарске и Аустрије од године 1867., чла':ак дра. М. Ђ. Мпловановића, који је изишао у овогодишњем Делу, оштампан је у засебну књигу. Издата је у Биограду, на 8-ни а има 38 страна. Цијена пола динара. Лекције из српске историје. Влад. И. Радојевић, суплент крагуј. гимназије, написао је и издао књигу под горњим натписом за ученике IV. разр. гимн. Први дио. Цијена 0.60 дпн. Градиво за разна занимања Српчади. Приредио и издао Милан Стојгаић, проф. на Српској Учитељској Школи сомборској. Цена 60 новч. Сомбор. Штампарпја Фердинанда Битермана и сина 1898. — Примисмо на приказ ову лијепу књигу ваљаног професора у срп. уч. гаколи сомборској, која није добро дошла само забавиштима (којима је поглавито намијењена) него и сваком родитељу и сваком учитељу, с чега је лијепо препоручујемо. Српске средње школе у Угарској написао Андј>ија М. Матић (оштампано из Школ. Одјека) Н. Сад. Срп. Штамп. Светозара Милетића 1898. 8-на, 32. стр. Цмјена? К. ШсћагЛ НепН Зауа^е; Моја службена жена, роман, превео Милан Недељковић. Отштампана из Б. Коља. — Срем. Карловци, Српска Ман. Штампарија 1898. 8-на, стр. 217. Цијена -1 круна и 20 потура. Хрватска Роујез! кпјЈгеупобК ћгуа1бке ј згрзке. Карјзао Бг. Сгјиго биптп. 8 21 18ргауот 1 ва 70 рог4ге1;а. 1898. 'Пзак 1 пак1а(1а кпргаге Бау. Нагкпапа (Ки§-Ц 1 Беи^зсћ). 2а^гећ, Шса. Цијена укоричена 4 Фор., неукоричена 3 фор.