Зора

3 0 Р А

287

-« С Т Р А Н А »Француска Французи о Србима. Французи се највише баве и пишу о Србима од свијех јужнијех Словена. С изузетком оних који сјг плаћени да пишу преко свог увјерења и против Срба, сви ти гласови су симпатични и пуни пажње за наш народ, и његова историјска права, његове тежње. Штета само што осим Дела и понекад Зоре, мало се осврћу наши листсви на оно што се пише о нама на страни; а Срби читаоци тијех књига, нарочито они који се још и баве књижевношћу, ваљало би да и сами помогну да се вијест о појединим таквим књигама и ономе што је у њој, што боље растури. Они пак који пишу Француски (а таких имамо, хвала Богу, довољан број) ваљало би да и проговоре о тим књигама, али не у српским него баш у француским листовима, па да тиме француска и шира европ. публика буде на чисто шта је у којој книзи истпне а шта лажи и с којом је намјером која књига писана. Данас кад се српско питање, шЛепз Уо1ем, испољава све јаче међу осталим дневнпм јавним питањима, ваља са најподесније трибине, из француске штампе, проговорити о књигама које се пишу на француском а којима се тежи за тим да се запуше уста нашој истини а да се поткади гдје треба. Ово је наш апел на оне који су за то позвани. Веуие сГ Жз1:о1ге 0Јр1отаИрие св. 3. стр. 458469) доноси из пера познатог пријатеља српског народа, барона Д' Априла, исцрпан преглед свега оног што се писало о Србима а понешто и другим јужним Словенима. пе 1а Зауе а Г АЈпа^чие раг Н. 4. 8. д. Ап^егз. 1898. Рпх? 1трге8810пз 1Г0пеп1рагЈ. О.бШосЉ. — Глћгате Сг. ВаШ, ВгихеНез, Рпх? Вицеконсул Боливпје у Белгији, Жан Гијот, описује овдје своје успомене с п\'та кроз Србију, Турску и Бугарску. Рап81ауЈ8те е! 1а ОиезИоп сГ Опеп! Рапв. 1д1)гаше Ресћог е!; С1е, 4, Кие с1е ВШе. 1898. Рги 6 1'гапсз, (Стр. 103.) Јед«н наш оцјењивач (N01*0 Иођа,) вели за ову књигу: „Обиљежје је дјелу толикн занос и такво одушевљење, да би нам се све то чинило фантазијом, кад пз ц;:јеле брошуре не бисмо разабрали, да је у писца велико дипломатско искуство." Р а з н о Прослава Палацког у књижевности. Поред спољашне свечаности ческоме Оцу народа , још је и чешка књижевност просдавила спомен свог / великог реформатора и историчара. Разни писци чески написали су том приликом б великих дјела и преко 10 малих о Палацком и његовом значају; за тим више књига које бјеху одломци његових , . дјела и његова Историја Чешког народа у врлојефтином

издању за н^род. У Ческој је држано до 300 предавања о Палацком и његовом раду. У новинама политичким, књижевним и ревијима изишло је множина чланака од којих су опег многи исцрпне студнје из књижевности ческе. Др. Масаржик, проф. унив. пнсао је у њемач. листу („ХеИ") о Палацком и држао на више мјеста у Ческој предавања о великом покојнику. Све то показује велики културни напредак н живу патриотску свијест ческог народа. Српска Краљ. Академгја 6. јунија на прославу Палацкога овај брзојав: „Благо отаџбини, која се може подичити таким сином, какав бјеше славни Фрања Палацки! . . . Благо радним синовима које народ толнко поштује колико Жишкини потомцн штују оца чешчог народа Фрању Палацког! . . То твори народу срећу; то даје патриотима снагу; Слава Палацкому! Слава Чесима! Библиотека Матице Српске. По закључку Српске Матице скупштине прије двије године, у кући Матичиној дозидала се просторија за њезину библиотеку, а у пошљедњој сједницн на предлог пооф. М. Јакшића, основано је у Матицп и мјесто библиотекара за матичину књижницу; а привремена дужност за то мјесто повјерена је проф. Ст. Милованову. На овогод. слинарској изложби у Минхену изложена је слика Дахије из нове наше историје. Рад је био изврстан те је та слика однијела прпу награду — сребрну медељу. Сликао је млади наш српски сликар Ристо П. Вукановић. Д Р У III Т В А Философско-педагошко друштво. — Дело јавља: у Биограду је основано Филосопско -педагошко друштЋО са задатком да ради на Философским и педагошким, као и оним друштвеним питањима, која улазе извијесним дијелом у област филосоФског и педагошког интереса. Ради овога приређује се на недјељним сједницама предавања, реФеровања, лектире и дискусије. Предсједник је друштва др. Макс Арер, доценат Велике школе, пословођа П. М. Лотић, проф., а благајник и књижничар П. Мајзнер, чин. мин. финан. Друштво је имало до сад неколико сједница. на којима је др. Бр. Петронијевић држао предавање 0 материји, др. Миливоје Јовановић 0 моралној наставиу гиколи, др. Милан Шевић 0 концетрацији настаее, Павле Мајзнер 0 фонетици у језикопној настапи. Српско братство. Овако се зове ново друштво, које су основали Срби Далматинци и Бокељи а коме је сврха њихово ширење просвјете, оснивање школа, библиотекб, издавање књига за нарсд, основањем земљорадничких задруга и других установа које помажу сељаков живот. Друштву је сједиште у Спљету, а ових дана су одобрени и статути. Ово родољубиво друштво, које ће битн мртва стража српске народности на српском југу, поздрављамо најусрдније.