Зора

326

ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ СРПСКОГА НЛРОДА

Јагодно, а ондолен опет једна цигара духана па на Кобиљак под село Шиповац и ту их има много." Дођосмо у Кружањ под једну гомилу. Она се гомила зове Заранот вели ми он. — Говоре да је онђе хазна, те тако су некога вакта миши износили дукате. Једном је онђе неки чобан чувао овце, а миш изнесе дукат, па оде те изнесе и други па и трећи, а чобан је све гледао. Кад се чобан преге да узме оне дукате, а миш дотрча па их у уста и опет однесе у гомилу. Виђала се у њој и ватра. — А шта причају, које слагао оне гомиле ? — Оно су слагале виле. Јер њиха има двије врсте и то Планинских и Хумских, па се оне више пута бију, те оне слажу оно камење на хрпу, да им је припремљено кад се узбију. 'Гако приповиједајући дођосмо и у Свинарину. Свинарина је село, које не може човјека ништа занимати. Ту је неколико раштрканих камених кућа, а из далека се бијели џамија. И она има од султана берат — потврду као посвету, да се може у петак клањати џума. Тако исто и она у Кружњу; обје су по једноме калупу озидане. Уз обје џамије имаду мејтеФИ, ђе се уче ђеца у вече у вјери, а преко дана иду за хајваном. Приспјесмо и на Јагодно. То мјесто лежи повише једне ограде на малој хумци. Свуда у наоколо на неколико мјеста има разбацаних четвероугоних од живца камена стећака. На њима има урезаних грбова, крстова, човјечијих слика и мјесец и звијезда. Ни на једноме не нађох натписа. Грбови су различити, као четвероугоно поље у квадрат, а испод њега одозгор доље по сриједи мач, а по самоме пољу из деснога горњега угла у доњи

лијеви угао урезана је трака или обратно. Неки су грбови само мач и звијезда, а неки опет четвероугони те је испод поља мач, а по сриједи, с десна на лијево, мало на косо по двије траке, повише трака је звијезда, а тако исто и испод трака. У огради имаду два крста: један повелик, а други је мањи. Овај мањи је преваљен, а висок је 2 м. 30 цм. широк с пера на перо 71 цм. а дебео 40 цм. На њему нема ништа до ли три кола једно испод другога, а из средњег кола су крстићи на пера. Други виши крст стоји узгор. Висок је 2 м. 50 цм. од земље, а широк с пера на перо 1 м. 20 цм. дебео је 60 цм. Ни на овоме нема натписа, само што су на средини три кола једно у другоме, а повише њих је полумјесец. На перима су у колу урезани крстићи. Приповиједају, да су и овај крст били оборили турскога вакта, те како им је Бог дао болест, крупу, неродицу и сваку несрећу; док се по срећи усни наквој старој жени, да Бог казни народ за то, што су оборили онај крст. Она то каза у селу, и тога га часа опет дигоше узгор, те од тада нико задовољнији као они. Не би га данас нипошто оборили. Држе то као неку светињу и срећу у овоме селу. Чувају га и њиме се поносе. Пошто сам то разгледао, упутих се даље на Кобиљак. Ишао сам отолен цио сат хода, и ако ми је онај стари рекао, да нема него цигар духана, док дођох под село Шиповац. Ту имаду два бунара а зову се Кобиљаци. Један мањи, а цруги је виши. Овај виши има периФерију 26 м. а повише њега је озидана стара чатрња. Неколико корачаји отолен, на улици што води у село лежи по доста стећака и на њима урезаних грбова