Зора

396

К Р 0 Н И К А

стр. 89 — 102.) г. Леже је још 1831. год. штампао у истоме листу (књ. IV, стр. 129— 148.) а послије у засебну књижицу, један Кратак нацрт из слоеенске митологије, гдје је изнио најглавније до тада познате чињенице из словенске митологије. Због његове важности превео га је на српски и написао предговор наш одличан научник г. Стојан Новаковнћ и штампао у Просеетноме гласнику, органу министарства просвјете и цркв. послова у Краљевини Србији (књ. III. 1883., стр. 778.) Одатле је предштампана пошље ова расправа у дубровачкоме Слоттцу. Сигурни смо, да ће и овај најновији Лежеров посао привућм пажњу напшх научника, као и свију оних, које питање ове врсте могу интересовати. Њемачка — Ас1а сНигпа зове се књига, која је недавно изишла у Бечу у издању А. Хартлебна, а аутор јој је АпЂоп Ве^еЊеип. То је збирка разних чланака о литератури, међу којима се налази и есеји о Митервурцеру, Волтерки и Јелени Хартман. Осим тога има још чланака, који су излазили у СозтороШ-у као литерарна кроника. ■— Почетком октобра изишао је први број новог њемачког часописа: Оаз ННегапбсће Есћо. Већ први број овог књижевног одјека одликује се својом особитом садржином, а нарочито је обраћена пажња прегледу њемачке и у опће свјетске литературе. Осим другијех ствари биће у овом листу заступљене ове рубрике: Есеји и студије у опћим питањима историје књижевности и књижевне естетике; Биографске карактеристшсе сувремених аутора са портретима; КњиоЈсепна пислга из културних земаља; Одјек нотна, гдје ће се биљежити важније ствари из сведневне пресе, која је ограничена на извјесни круг читалаца и гине сваким даном : кратки изводи; Одјек часописа , сабијен преглед литерарног садржаја њемачке и свјетске књижевности; Окушаји стила, карактеристична мјеста важнијих дјела, која су изашла; РазгоЂори о новијим књигама и то из: лирике, епоса, драме, романа, ноиеле, историје књижевности и естетике; Вијести из књижевног свијета; Ђиљешчице и библиографија шмачке књижевности. У овом часопису води ће се брига о Француској, енглеској, талијанској, руској, мађарској, шпанској, швајцарској, шведској, норвешкој, данској, холандској, белгијској, балтиских провинција, чешкој, урмунској, бугарској, пољској српско-хрватској, лук-

сенбуршкој, грчкој, мисирској, турској, сјеверно и јужно американској и аустралској књижевности, за које има нароЧите своје извјештаче. Српску књижевност регистроваће : Ото Краус из Беча, а Херман Тауск из Сарајева. Сваком оном, који се бави лијепом књижевношћу и рад је да иоле има прегледа свјетске књижевности, овај часопис најтоплије препоручујемо. — \)\е 1е\\\, недјељни Бечки часопис доноси у свом 205 броју од Хермана Бара чланак против скоро јављених Толстојевих мисли о умјетности у којој он најодлучније устаје и заступа мишљење: умјетност нема друге сврхе осим сама себе. „Да ли она користи или шкоди, не питајте је, о добром и злу не зна она ништа: она познаје само себе, она не може служити." — Скојим ће у свескама почети излазити сви романи и приче мађарског миљеника Коломана Миксата, славног хумористе и то у наклади: Сгеог^ НешгЈсћ Мсуег — Бе1р21^. До сада су његове скице изишле у двије свеске Универзалне Библиотеке.

Жађар ска — У данашњој свесци доносимо пријевод једне мађарске причице од багЈопу! беге. Ово је један од млађих гшсаца и приповједача велике војске мађарских фељтониста. Од њега је до сада изишло више свезака прича и цртица, а особито се одликују лаким стилом и дјетињском наивношћу преливеном благим хумором. Бранкопо Коло донијело је већ у трп маха по коју краћу ствар од истог писца. — ВегС2|к Агра(1 написао је позоришни комад: Шт/у (1а1аг коЈи"']е у Пешти ванредно успио. Ловорови вијенци обасипају књижевника и листови су пуни усхићене хвале. УМЈЕТНОСТ — За коровођу српске народне позоришне дружине изабран је Јоиан МиркотФ, и позван је да пастуи своју дужност. — Позоришно друштво Синђелић завршило је 1. августа своје представе у Биограду. Међу осталим комадима, давана су и два оригинална новитета од чланова истог друштва, и то : Жиеот на друголг с вету и Разбојник Бр1шћ. Овим комадима не дају никакве књижевне вриједности. То су дјела што пређу даске па умру. Штета је што се кадгод повампире.

„ЗОРЛ" ИЗЛДЗК ЈЕД2.Н ШТ 7 ШЈЕСЕЦ7 И ТО ПОЧЕТКОШСВАКМПШЕСЕЦЛ. ИЗНОСИ 4-5 ТАБАКЛ Л ЦШЕКД 101 ЈЕ ЗД СБЕ ЗЕИЉЕ: НЛ ЧИТАБ7 Г0ДИН7 ФОР. 4.— НД ПО ГОДИНЕ ФОР. 2-— ЗД ЗДКЕ НД ЧКТДВУ Г0ДИН7 СДШО ФОР. 3.— ПРЕТШ1ДТ7, КДО И СБЕ ДР7Г0 ШТО СПДДД 7 ДДНИН2СТРДЦИЈ7, ПРНШД ИЗДДВДЧКД КаИЖДРНИЦД ЦДИЕР И КПСИТ.Д. Р7К0ПИСИ ШДЉ7 СЕ 7РЕДНИШТВ7. Огласи се рачунају од петит-ретка у једном ступцз' и то : за једно оглашавање по 8 новч., за 3 оглашавања по 6 новч., а за више од 3 пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јеФтиније, по погодби. За сваки пут оглашавања урачунава се 30 новч. биљеговине.

ШТАМПА ИЗДАВАЧКЕ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕР И КИСИЋА У МОСТАРУ. 98.