Зора

5*

3 О Р А

395

Сејдај) г< иладика од уредника; Кј >Ђ за крп, од Милована "Б. Глишића; Позориште у Паланци од Рад. Домановића и Напутнени кутак од П. Ј. Одавића. Садржина је лијепа и разнолика, те овај лист препоручујемо врло искрено. — Стеван Б. Боди превео је и отпочео издавати цјелокупна дјела Франца Грилпарцера. Дје.чо ће изнијети 20 књига по 10 штампаних табака. Цијена је књизи 1.50 круна. Прва свеска излази крајем овог мјесеца, у н>ој ће бити Грилпарцерови драматски Фрагменти и приповијетке, поред сатире, којом он толико обилује. — Ми се чудимо срчаној одважности Стевана Б. Бодиа! — Др. Алекс. Љ. МитровиК уредник Српског Гласа у Задру, издао је овај књижевни оглас: потакнут од многијех пријатеља, одлучио сам да штампам на по се своје подлиске Са Влтаве на НишаЂу који су излазили и који ће излазити у Српсколг Гласу. Ради многијех узрока, тај сам рад подијелио у два дијела. Први дио имаће ову садржину: Г. До Златног Прага. II. Златни Праг. III. Борба за слободу. IV. Народни препородилац. У. Нартздна захвалност. VI. Поздрав Прагу. Тај дио биће до скора готов. Изнијеће једанаест штампаних табака. Цијена му је 70 новчића. За поштарину 5 новч. више. Ко би хтио да набави ову књигу, молим га, нека ми се на вријеме јави. Хрватска — ујепас доноси у својим пошљедним бројевима причу у наставцима од Ксавера Шандора "Балског: Плаволшље. Осим тога излази студија талијанског пјесника Леопардија са насловом Пјесник боли, пише Д. П. и приказује са сликом Јакшу Чедолгила, као модерног критичара, коме и српска књижевност има да захвали, што је талијанској публици приказао нашег Змаја Јовановића у рап/иИа с1еЦа Лотечгса. Јакша Чедомил је псевдоним, а право је име др. Јаков Ћука, бискупски тајник и свећеник у Задру. — Владоје СловачиЂ издао је у својој наклади броширу: <Јг. А. Тгезгс РауШс, као Ипсаг. Ова је брошира почетак студија, што их писац намјерава издати о сувременим хрватским писцима. Ако добијемо ову књигу имаћемо прилике да говорећи о Тресићу Павичићу као „лиричару" донесемо и сами своје лично мишљење о његовој лирци. — ЗПке 12 ЛУо1а, књига коју је написао Бладоје С. ЈуготЛ изишла је из штампе. Има 10 штамп. табака на лијепој артији а стаје елегантно броширана само 60 новч. Наруџбе примају све књижаре, а од књиговезнице Л. Лиљер —Загреб Дуга улица бр. 10. II о љека — Рггед1ас1 ро1вк|, доноси у свој септембарској свесци чланак професора Тарновског, предсјед-

ника Пољеке Академије Знаности, о пјеснику Корнелу Ујејском. Још у 24 години пошље бездушног галициског устанка 1846 године, написао је циклус пјесама са насловом: Плач Јеремијин, и постигао је ванредан успјех. На жалост, једноликост осјећаја и извјесно неко самозадовољство спријечи га, да је младићким оним полетом још шта написао, док 1897 године скоро заборављен не испусти своју душ}'. — У врло лијепо уређеној Вршавској библиотеци изишао је: приказ дјелатности пољског естетика Хенрика Струпе, проФесора варшавске велике школе, чији : „Увод у студију Филозофије" може послужити као драгоцјена обрана идеалистичког правца. — 2уС1 е — живот — краковски недељни часопис модерне школе, доноси у сваком броју низ најновијих пјесника. Врло је интересантна расправа од Антона Ланга: Романтика прије Мицкијетћа, гдје се доуказује, како се пољско пјесништво крајем осамнаестог и почетком деветнаестог вијека развија под утицајем Бајронове и њемачке појезије, а дијелом под утицајем политичких догађаја одустајала од класицизма и прилазила романтичним идејама. — Болеслав Прус, славни пољски књижевник, чијих неколико дјела имамоу лијепомпријеводуумрлог Николе Манојловића, прославио је своју педесетогодишњицу. Ми смо у јануарској свесци донијели из пера овог књижевника причу : Из легенада древнога Еггтта. «СТРАНА» Румунска — Најстарији румунски часопис излази у Букарешту всћ 32 године: СопоогћЈп П4егаге; и ако је у Румунији књижевност могла много боље напредовати, но у осталим балканским народима, ипак се она труди да колико је икако могуће донесе и представи својој публици данашњу модерну западну литературу. Пошљедњи број овог листа доносн Шопенхауеров диалог: о религији, затим први чин Копеове драме: Константин Бранкомир. Осим тога доноси Сопз1апЧп Басеа расправу о њемачким Нибелунгтким пјесмама. Францтска 1.0Ш8 1_едег, Тш1е8 (1е ту1;ћо1о^1е в1ауе; Ееуие ре 1' Шв1охге <1ез геК^опа, Рапз 1895—1897. Нама већ добро познати слависта Луј Леже, који од тридесет година овамо проучава Словене, пише од 1895. године један низ расправа из словенске митологије, који се штампају у париској Кетие Де 1' ШбЂохге <1ез геНдтопз, а одакле ће, извјесно бити отштампане у нарочиту књигу. Од расправа до данас штампаних, нас Југо-Словене интересује највише она о Перуну и ск. Илији (књ. XXXI, 1895,