Зора

К Р О Н И К А

ика Л

Књижевност ■Ч8В*«52 С Л 0 В Е Н С К А !«-

С р п с к а Књижевно одјелење Српске Матице умолило је Стевана В. Поповића да говори у спомен: Александра СтојакоЂмка, Радивој Врховац у спомен: Милана Кујунџића-Абердара, др. Ј1. Секулић у спомен: Исе Ћирииа и др. Милан Савић у спомен: Максгша Лудајића. — До године прославиће се стогодишњица Јопана Хаџића, (Милоша Светића.) — Кроз кратко вријеме изићи Ке са француског језика од Тзорђа Николе у лијепом српском преводу књига: БиЂеш ДомаЂин. Аутор ове књиге је професор на Француском лицеју св. Лудовика. — Михајло М. Станојевић, приредио је књижицу, која је намењена поглавито женској омладини, и назвао је: Млада Срнкиња, дарак женској Српчади. Књижица ће изнијети 5-6 штампаних табака. Штампаће се на финој сатинираној хартији и биће илустрована са многим нлустрацијама. Цијена је књизи 80 пара. Женској омладини мало је посвећивано пажње у српској књижевности, а тако јој је потребна. Она се мора данас васпитати из ранија већ и зато, да дорасте својим интелектуалним укусом до нивоа, како би као интелигентан члан друштва схватила и заинтересовала се за дух и облик данашње књижевности. Иначе ће и даље ронити сузе крај „Развалина Друденштајна" и наслађивати се библиотекама за грош. И ако овој књизи није ово нарочита сврха, али је скроман прилог, којим се утиру прве стазе. — Изашла је из штампе Пољопривредна читанка од др, Драг. Н. Лапчевића. Св. II. — Рецензија Тј>гопинског Гласника хвали ову књигу као врло корисну и топло је препоручује. — Коста Шербанозић-Сремац из Крагујевца обраћа се читалачкој публици са позивом на претплату на Ратну Споменицу, ДЈело има 80 рукописних табака, а писац је прије четири године издао Застапу и Бенац, коју је публика „родољубиво" примила. Цијена јој је 80 новчића. — Изашао је први и други број Невека чика Змајовина листа, са садржином каквог нам само чика Јова умије дјеци да пружи.

Доста је српских листића намијењено дјеци са одабраном садржином и педагошким обрадом, али ону топлоту, која загријева срце у дјечици, само чика Јова умије да распири својим стиховима. Његова дјечија књижевност је слатка и насмјешљива, он тепа кад прича, он разумије своју публику. Ту му нема премца ни у свјетским литературама. У лијепо уређеном листу Трговински ГлаСНИК излази већ од дужег времена подлистак о МаКедонији од Ивана Иванића. Осим тога излази у овом листу Путничка писма по Италији. Као стручни подлистак, доноси 0 Трго-вачким Коморама од Мил. И. Ђ. — Штампа се седмо коло Српске Књижевне Задруге за 1898 годину, и то ова дјела: 1 Епске пјсслгс Јопана Суботика, прва свеска; 2 Припошјетке Лазе К. Лазарекића, прва свеска у којој ће бити и једна до сада нештампанк. приповијетка; 3 Псрице Николе Томазеа са додатком и предговором Дан. Петрановића или Слике из сеоског Лстота од Јанка Веселинопића II. свеска; УКитије Герасилш Зелића II. свеска; 5 Напуљ, путописне биљешке од Милана ЈоеанотЛа с коментаром професора Николе Вулића; 6 Векфилдски спекеник, приповијетка од Голдшлтта, превео др. Љуб. НедиК; 7 Ујединење Њелшчке од др. Драгутина ПавловиКа. Ако се задругари одазову у што већем броју, изићи ће и осма свеска. Ето, кад се хоће шта се може, али Српска Матица у Новом Саду зато ће к даље таворити са своје четири свеске пуне стручних расправа, које ни јачу интелигенцију не интересују, а камо ли ширу публику. — По оцјени Саве Петровића, примљен је за репертоар српског народног позоришта: Мали лорд, комедија у три чина, коју је превела Станка Ђ. Глишићева, а драма Рихарда Фоса: Крив, коју је превео др. Жарко Миладиновић и жена му Милена, налази се на оцјени код Милана А. Јовановића. — МагоЛпЈе №оушу имају у 221 броју причу Драгутина Ј. Илића: Вештица у словачком пријеводу — Изишло је 166 књига Летописа Матице Српске. Из ове свеске лијепа књижевност има да забиљежи само: Виљешке једнога писца од С. Матавуља. Све остало ствари су стручне п могу интересовати појединце. — У Биограду је почео под уредништвом Јанка М. ВеселинотЉа излазити трипут недјељно: породични лист Звезда. Уредништво се побринуло за сараднике, и до сад је у неколико бројева, крај пријевода омањих прича и биљежака о умјетности, књижевности и других ситница, донијело приче :