Зора

3 0 Р А

419

дана дође и Божић и почне га домаћин славити, као но ти Божић; а циганин упита домаћина: ма газда, богомоље ти, какав је ово данас бијесни некакав светац? — Божић, болан, највиши светац у години, одговори му. А циганин: вала, дина ми, није него некаква мали, а да је он велики и да је добар, био би ђе и сви свети свеци, него је чисто нешто скривио, те су га сви свети од себе отурили. VI. ОПЕКАО БРАТА НА БОЖИЋ. Молио је млађи брат старијега да му о Божићу купи нову капу, а он не хтио, те млађи брат поче мислити, како би се старијеме осветио. Кад су сјели на вечеру у очи божића, изнесе им мајка најприје купуса заједно са тиквом помијешано, па млађи захвати први те се опече и од муке заплаче. Упита га брат: што плачеш, болан ? Богме ми на ум паде наш покојни отац, кад бијаше с нама у очи божића на вечери, дохвати и старији брат, те се још грђе опече него ли млађи, па му рече: ти жалиш оца и плачеш, а јажалим, што нијеси и ти ове јесени. VII. РОЂЕЊЕ ИСУСОВО. Кад се Исус родио, хтједоше чиФути одмах да га убију, те су га

преблаги Ј осиф и преблагословена дјева Марија сакрили у сламу. Ту је била овца, коза, во и мазга и овца је роговима бацала сламу да Исуса боље прикрије, а коза је разграђала и откривала га; во је бацао сламу, а мазга разграђала. И од тада су овца и во благословени, а коза и мазга проклети. VIII. НЕ ЧУЈ БОЖЕ ШТО ПАС ЛАЈЕ. Лицем на Божић, некакав домаћин, узе шипак, што му га је полаженик донио, па прије него што га је раскинуо рече: „Боже дај, да ми кућа буде пуна здравља као овај шипак". Но чим га је раскинуо и видио да је шипак изагњио и сасушио се, викну из свега гласа: „Не чуј, Боже, што пас лаје!" IX. БАБА П БОЖПЋ. При уношењу бадњака, бака се прекладала са невјестом: ко је Богу дражи, млад или стар ?. . Бака рече: „људима је младо драго, а Бог најволи старе." Но она није честито ни довршила, кад се један бадњак некако омаче и преби баби ногу. А баба зајаука: „Еј Бого, Божићу, зар ћеш и ти по хатору ? Мене стару премлати, а невјесту остави! И ти си се сад наопако окрен'о ..." —Р

^ЊИЖЕВНЕ БИЉЕШКЕ СА БОЖИТЊЕ ТРПЕЗЕ

/

Божитње свеске свјетских књижевних часописа и листова раскошно расипају својим читаоцима: приче, чланке, цртице, козерије и разне ситнице задахнуте тамјаном овог најрадоснијег празника у Хришћанству. Политички листови надмећу се својим „Божитњим додацима" доносећи у њима најљеише радове сувремених књижевника, пјесника и умјетника. И Српство има своју божитњу литературу. Пјесници, а нарочито Змај Јован ЈовановнЋ, испјевали су нај-

заносније стихове овом свечаном празнику Христова Рождества. З^илорад П. Шапчанин у својим „Жуборима и Вихорима" има читав циклус пјесама са насловом БоЛсић, гдје је у дванаест китица идилском слашћу описао радост и весеље на сеоском дому српскога сељака. Драгутин Ј. И/зиј"ћ отпочео је своје Скетле Слике из првих дана Хришћанства са днвном причом: Прва Ђоокитња ноЈи