Зора

КЊИЖЕВНЕ БИЉЕШКЕ СА ВОЖИТЊЕ ТРПЕЗЕ

Стеван Сремац, један од најврснијих приповједача и хумориста српских написао је у Гласнику за забаву и поуку; што је излазио у Биограду 1893 године : Боокитпу печеницу, која се као и сви Сремчеви радови, одликује ванредним хумором и фотограФском вјерношћу сликања. Ових дана оштампана је у засебну књигу. Симо Матавуљ је управо изазвао пажњу критике баш својом красном причом На бадњи дан, коју је штампао у Српском Листу 1881 године. Затим му је у Јаиору 1891 године штампана Боокиђна икона, прича са приморја. Јанко М. Веселиновић у књизи својој Од срца срцу међу осталим бисером свога блага има и причу: БоЈМна радост. Манојло Ђорђевић-Призренац издао је засебну збирку: Четири БооЈсићне приповетке,у Загребу 1886 године: Полажајник; Препорођена; Из ината и Божићна Икона. Коста ТриФКОВић пма лијеп драмолет у једном чину: На бадњи дан. Илија И. Вуки^евиЂ написао је у Делу од прве године једну од најљепших својих прича: Роокдестђо тЂОЈе. Чеда ПоповиЂ, писац Шарених Прича и ућутади сада приповједач, који је тако много обећавао својим, истина огорченим и необазривим пером, али уједно жестоким сарказмом и лијепим стилом, написао је у Разним Причама једну малу цртицу: Матн, гдје једна стара крмачажали за својим прасицима, што ће их о Божићу отргнути јој прождрљиви гурмани. Светозар ЋоровиЋ отштампао је из Деља причу На бадњи дан, затим У очн Бо-Љика из Зоре у зоирк-у Из моје домотне ; у Босанској Вили од ове године излази занимљива прича: Боокитња плећка и у овом броју Зоре: На бијелом хљебу. Јован Протић има у „Сличицама из Сеоског Албума" причу : Боокић, коју су у оно вријеме неколико листова у својим Божитњим подлисцима прештампали. Осим тога изишле су још друге двије

његове божитње приче: Боокић и Бадне Ђече у Комуни. Абуказем — Др. Илија ОгнанотЉ прештампао је из Јапој>а: Два бадна дана у збирци: Весеље припоЂетке. Познати хумориста и славни сарадник покојног „Стармалог" сваке године напише у „Браникз г " за божитњи број по један лијеп хумористични чланак. Милета Јакшић, колико се сјећамо написао је у Божитњом додатку „Браника" једну врло лијепу божитњу причу, описујућп тугу и бол војника ца стражи у очи Божића. Вој. В. РашиЂ написао је у Босанској Виљи од 1893 године: Мој пољаЖеник, божитњу успомену. Марко Цар штампао је у СтраокилоЂу причу: Дул« Баришинн јасли, која је доцније у књизи С мора и приморја изишла је са натписом: На бадње Ђече. Миленко Грчић оставио је као посмрче једну . од најљепших својих пјесама, гдје на Божић у туђини уздише за својом кућицом и својом родбином. Милка Гргурова написала је у БранкоЂу Колу за 1896 годину, причу: Бадње ђ ече. Милан БудиеављевиБ штампао је у пошљедњем броју БранкоЂа Кола за 1895 год.: Христос се роди! Вук Врчевић издао је у засебној књизи: Боз!си%, ст.адба и крсно и.ие. Јсакикије Памучина архимандрит, описао је Слаиљење Боокића у ХерцегоЂини, што је изишло у Српско-Даллштинскол1 Магазину. Лука Грђић-Бјелокосић одштампао је из календара Бошњака у засебну књижицу Кр-внину, гдје је описано светковање Божића у Херцеговини. Петар Петровић Његуш у свом класичном Горском Вијенцу опјевао је најчувеније и најславније Бадње чече у Црној Гори — Српску Вартоломејску ноћ. М. М. Ј. штампао је у лањској Зори у дванаестом броју: БоЖгФни обичаји у Србији, гдје је врло лијепо описан обичај Бадњег дана и Божића у неким селима околине Чачка.

Лањске године одлучило је уреднишпмзо „Зоре" да се отзај лист преда у руке члана наше редакције, нашег друга г. Јотзана А. Дучића; но, на његову нарочиту окељу, задроках се с њим и отзу годину на уређшању „Зоре". Сад, кад испгиче годииа лчог обећања, по полгенутолг ријешењу остаје ЗОРА под редакцијолл његочзолг. Име мог друга г. Ј. А. Дучика јамчи потпуно за лијепу будућност ЗОРИНУ. Ја лично задрзкајем ггрема ЗОРИ стзоју топлу и непромијењену љубак, зкелећи то да учине и сви пријатељи сурадници и претплатници њезини, који лист потпомагаше да је задоЂОљио до сад спаТго очектзање. Ј С одличним поштовањем У МОСТАРУ, 12. децелгбра 1898. Алекса Шанти^.

„ЗОРА" ИЗЛАЗК ЈЕДАН ПГТ 7 ШЕСЕЦГ И ТО ПОЧЕТКОМ СВЛКОГ ИЈЕСЕДД. ИЗНОСИ 4-5 ТАБАКА А ЦКЈЕНЛ ЈОЈ ЈЕ ЗА СВЕ ЗЕШЉЕ: ЗД ЧИТДБ7 Г0ДИН7 ФОР. 4.— НД ПО ГОДННЕ ФОР. 2-— ЗД 'ВЛКЕ НЛ ЧИТЛВ7 ГОДННГ САШО ФОР. 3.— ПРЕТПЛЛТГ, КАО И СВЕ ДР7Г0 ШТО С&Ш, 7 ДДИИНИСТРАЦИЈ7, ПРИШЛ ИЗДДВДЧКА КаИЖДРНИЦД ПДИЕР И КИСИИД. Р7К0ПИСИ 1ПЛЉ7 СЕ 7РЕДНИШТВ7. Огласи се рачунају од петит-ретка у једном ступцу и то : за једно оглашавање по 8 новч., за 3 оглашавања по 6 новч., а за више од 3 пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније, по погодби. За сваки пут оглашавања урачунава се 30 новч. биљеговине. ШТАМПА ИЗДДВАЧКЕ КЊИЖАРШЦЕ ПДХКР И КИСИЋА У МОСТАРГ. 98.