Зора

Стр. 32

3 0 Р А

Бр. I.

излазити, јер Је начинио себи све згоде за живот. И кажу, да је у њему био џин Чпвутин. Џин се са човјвком исте вјере може и спријатељити, те му казивати сваке тајне. Тако је био неки Нухан-ага Дивљан из села Габеле, који је седам година са џинима муслиманског закона ходао. Он је могао за ноћ да оде и врати се чак у Цариград и да то посвједочи, узимао је ствари које ће понијети некоме тамо. Код

џинаје био, веле, чауш. Он прича, да џини имаду свога цара и цијелу уредбу у војсци као и људи. 1Т они се разбјегавају од пјевања пијеваца. Џпни станују по пустим кућама, по рушевинама, буништима, горама и крај вода. За спашење, како од ђаволске, тако и од џинске напасги пишу свештеници све три вјере т. зв. записе , који се употребљују на разне начине.

(НАСТАВИЋЕ СЕ.)

ЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ

Летопис Матпце Сриске. Књига 189. Слвска друга 1896. Уређује Милан Сагзић. У Нов. Саду 1898. Цијеиа 70 нч. Успомена је стогодишњице Шафарикова рођења прослављена по цијелом словенском свпјету 1. (13.) маја 1895. год., а тај дан није ни у нас Срба остао неопажен. Многи су се српски листови сјегили на тај дан тога великог Словенина, који је прве године свога научничког рада провео на српскоме огњишту. Алп то није било доста. Наши се листови сјећају на такав начин прослављања и којег другог великог човјека, којега се заслуге по српски народ не могу нпкако упоредити заслугама Шафариковим. Шафариково се славље морало у српском народу прославити на много свечанији, достојнији начин. Бригу око те прославе преузела је на се Матица Српска, а њој је то најбоље и доликовало, јер ни једно наше ни књижевно ни научничко друштво не веже толико успомене на Г1. Ј. ШаФарика колико баш Матицу. Шафарик је био један лпст онога трифолија који је 1825. основао Сероски ЈТетопис а 1826. и саму данашњу Матицу Српску. Матица је одлучила да читаву једну свеску свога Летописа посвети успомени П. Ј. Шафарика, а ту ми свеску имамо данас пред собом. Што је не добисмо још прије двпје и по године него истом пред конац 1898., томе је узрок то, што је ненадна смрт отела српској књизи ваљана радника и научника дра. Ђорђа С. Ђорђевића, који је био на се преузео да изради

за Летопис опширан чланак о животу и раду П. Ј. Шафарика. Истом, кад се доценат Велике Школе Сима А. Томића прпмио да настави и доврши започети рад Ђорђевићев, бијаше Матица у стању да изда ову свеску свога Летописа. Рад је Томићев у овој свесци и опсегом и садржином својом понајзамашнији. Он заузима више од половине саме књиге, од стр. 114 до 233,, те нам не може бити ни најмање криво, што смо ради тога чланка морали да на сами Летопис тако дуго чекамо. Натпис му је: „Павле Јосиф Шафарик, биографско - историјска слика. Почео др. Ђорђе С. Ђорђевић, наставио и израдио Сима А. Томић." При изради је овога чланка одступио Томић од основе пок. Ђорђевића, који је био прикупио многобројну грађу за свој рад. Он је био одлучио да у једном чланку обухвати четири одсјека, који би се односилн на Шафарика и то: биографију, преглед књижевног и научног рада, Шафарикове помагаче и библиограФију Шафарикову. Томић је одбацио- ова два задња одсјека те обрадио само прва два. Ова је биографија највећим дијелом из пера Томићева, јер он сам вели да је из започетога посла покојникова могао употребити само основу за биографију Шафарикову до одласка његова у Праг. Други чланак Томићев: Књижевни п научни рад П. Ј. Шафарика биће раздијељен на четири свеске Летописа за год. 1899. Живот и рад великог словенског научника II. Ј. Шафарика није тако непознат словенском ученом свијету. О њему се