Зора

Стр, 38

3 О Р А

Бр. I.

Г. Будисављевић је млад писац, али својим симпатичним стилом и срећно биранпм мотивима, издваја од многих млађих приповједача. С тога бисмо се радовали да се скупљањем претплаге потпомогне дјело са онако лијепо обиљеженом тежљом. Књиге се наручују писца (М. Б. бћнЗ. рМ1. 2а§;ге1>, Ме<1иНсета иНса 1>г. 36.) 0 српском језику Ономадне (код нас и ономадне) у Вука значи само „Љезег Та^е". док код нас, поред тога значења, значи још што и прекјуче, тоГјЈез(:еп], као што је и у Парчнћа, па би требало да се то пма на уму кад се једаред успрошпрује Вуков Рјечник новим значењима оних ријечи што их је Вук покупио. Тако има код нас и прекономадне (" преконбмадне [нема ни у Вука, ни у Парчића]) а значи четврти дан у на траг, н. пр. данас, јуче, ОНОмадне, преконо.мадне. — У Вука опет има: данас, сјутра, ондан, (гдје стоји: ,д1с1е прексјутра, док прексјутра нема \ г реду ријечи, па нп у додатку), те код ове најпотоње нели : „послије ондан долазита (или ћа) ондан, за тијем шачапа ондан " Код нас не опстоји ни једна од ове двије потоње, али мјесто прве — та (или ћа) ОНДаН — вели се преКОНДаН и нема је у Вука, него само у Парчића, који је тумачи: „диа^го §10ГШ & четнри дана на Траг — а не четврти дан у нанријед, као што код нас значи та ријеч, н. пр. данас, сјутра, ондан (или прексјутра), прекондан. Још треба да споменем да се под ријечју ономадне код нас подраз.умијева искључиво уогдез^егп, а кад се пред њом дода „ту" (ономадне', тада не значи уог^еа^егн, него „ту неки дан". Као што видимо: све ситне крупнице. У Херцег -НоЂолге, октобра 1898. ВељБО Радојевић Нова Искра. Мјесто Гавриловићеве Нскре, која је свршетком своје прве године престала излазити, почиње с нове године да излазп лист исте врсте под горњпм натнисом. Прнмплп смо 1. број с овом садржином: 1. Стојан НовакошЛ, биограФија нагшсао проФ. Момчило Иванић. 2. Дпоје драгих, пјесма Милорада Ј. Митровића; 3. А хлеба?... слика из жпвота, наппсао Рад. М. Домановнћ; 4. Ах знал . . . пјесма С. Д. Мпјалковића; 5. Апђео, сличпца из села, од Хенрика Сјенкјевича, превео с пољског Л. Кнежевић ; 6. Тамара (М. Ј. Лермонтов) пренео Р ; 7. Нагиа писма ; 8. Ј"з наше сљике\ 9. Кроника. Слике: Стојан Нотковић. Утопљеница (15. Крстић), Вече (М. Мурат), Гуслар (Р. Вукановић), Аморетн (У. Предић), Салгсонова младост (Ј1. Бон), Хенрик Сјенкјепнч. — Нот Нскра излазиће два пута мјесечно: сваког 1. и 15. дана, на великој осмини сатиниране хартије. Цијена је за Србију. годишње 16, полугодшине 8, а тромјесечно 4 динара. За иностранстзо: годигиње 10 фор. или 20 динара у злату, а полугодишпе 5 фор. или 10 динара у злату. — Уредник је овог листа г. Г. Ј. ОдатЛ, млади

наш пјесник, з'за свој Редакцијони Одбор. Прве бројеве Нове Пскре прнказаћемо свсјим читаоцима у опширнпјој биљешци. Стевана Ј. ЈефтнКа ск '3 'пљени списи. Књига I. Београд 1898. Цијена ? Учитељски Иријате -Ђ, зове се лист за разна учитељска питања који почиње излазити у Биограду на деа велика табака, два пута мјесечно а годишња цпјена салго 1 круна. Уредник Оава М. Шибалнк у Биограду. Божпћна иеченида, ириповијетка од Стевана Оремца. Београд, издан.е бившег уредништва Гласника за науку и забаву. Цијена 60 пара дин. Лпјепа ова прича, која се броји међз' првијенце Сремчева рада онога жанра, којп му је стекао тако одличног гласа у српској књпжевности, потврђ} - је ону истину, да се прави иисац већ у својим првјенчадима јавља у скоро пуној својој снази. Љепота Сремчева хумора и оштрог посматралачког духа и овдје је избила својсп. еном његовом занимљивошћу. Ијесму: Леитир над гробом, коју износимо у овом броју намијекио је наш дични Чика Змај Невену (гдје ће доцније изићи) но на нашу молбу уступио је најприје Зори. Пчеларска Библијотека, св. V. Алгериканка написао Јован Живановић. Ср. Карловци. Српска Манастирска Шта.мпарија. 1898. Цијена 20 новч. У овој књизи, коју примисмо на приказ, ријеч је о пишчевој реконстрз 'Кцији американске кошнице (са њеном сликом). Милићев гроб, слика из сеоског ж р ивота, написао Мих. Сретеновић. Издање штампарије и књиговезнице Павловић и Стојановић. Цијена 80 п. дин. — Мих. Сретеновић познат је читалач^ој публици са својих прича: Радети%а Мара, Ђисерка и Дјеко■јачки гроб, а сад ево и једне опширннје приче под горњим натписом. Побрпнз г ће.мо се да о овој књизи донесемо наскоро опширнију оцјен\ г . Српске Земљорадничке Задруге, разгопор Срба рлтара о земљорадничкилг задругалш чуо и прибележио Павле Аршинов. Загреб 1898. Шгампано у Српској Штампарији. Прнмисмо на приказ ову поучну књигу коју препоруч\'јемо сваком нашем занатлији. Хрватска 1Јс11е1ј§1а ц!а8 га роики 1 Јп(еге8е иб1ђг. I. П 8р1Ии. 1г1а21 15. ^уако« гпјеаеса. г Ал])а.Аа па ј*о(Нпи 4 кгипе, па ро ^осНпе 2 кгипе. ХЈсНеЦзкт рпргаушсипа <1аје зе ј/гпшао ха ро с1јепе. Ргер1а1и ргапа Мадајшк, с1апке, (1ор1зе 1 тчези игес1п1к. — У1а,8П1к 1 ос1^0Уогт игеЉпк 1тап ВиНс, Ма^ајтк Ргап Вга(Ис. Први број овог листа добисмо на приказ. Његова одабрана садржина препоручује га најљепше српским и хрватским учитељима. Правац овог листа огледа се у његовим ријечима: пп1о паш је јауШ (1а 1 гп1 Зггппо стНси га пагоЈпо р181по, ћгуа^зко капо 1 зГрзко, ра рттпто Н о<1 ко^а баб4атака 1ш р18тот, га«1о сето Ш ЛашраИ.