Зора

Вр. I.

3 О Р А

Стр. 87

Зблрка Вука Ст. КауаџпКа. У Н. Саду (Поповпћн) 1899. Цијена 30 новч. — Ми смо осудили прву књигу овог Бесцен блага (Пјесме) за које издавач рече да су издане бајаги само за то да се спасу од отимача! Осуђујемо и ово издање опет с тога што се спасава оно што је спашено а не спасава се оно што је незаштг&ено. Питамо: зашто ПоповиНи не примише наш Херцеговачки бисер и што не укажу ту добру вољу оним скупљачима нар. умотворина у Босни и Херцеговини који имају богате и велике збирке и прича и пјесама а немају издавача? Зашто не учине то, па да им се узмогне вјеровати да у њиховом издању ових књига има нешто друго, осим голе спекулације!? ... II])[!)[ звуци лире. Песме. В. Ј. И. У Новом Саду. Српска штампарија Светозара Милетића 1893. Прпи звуци љире нијесу ни толико нескладни како су први. Весео и ведар дур којим су испјеване, издваја их из реда оне три четири књижице које бјеху у овом листу приказане лањске године. Квари их мјестимице неки усиљен мбл, аФектирани песимизам и ФилозоФисање, као оно о људима: „Мрзиће се и сред хладна гроба!" Нпје лијепа ни она слобода гдје се говори о вјетрићу: „Уздануће, осушиће, орошене сукње (!) твоје..." Мјестимице кваре иначе врло лаке стихове рђаво изабрани сликови. Но лијепо им доликује патриотско младићко одушевљење које је много мање аФектирано него ли његова размишљања. Он, додуше, признаје (Јпто је лијепо од њега!) у пјесми „Жеља" (стр. 29.) Не тражим венац неумрде славе Његовим сјајем да у свету синем, Венац је стгорси за друкчије глаЂе. Акаогодштоје вјероватан овај потоњи стих, тако је вјероватна и пишчева скромност, јер је књцга сасвим напвно посвећена: „Јованци и лепом имену њеном." Зато, све ако читаоци овим стиховима и не буду задовољни, биће задовољни он и Јованка. А пјеснпку је јамачно и више стало до Јованке него до нас!... Приповијетке Радоја 31. ДомановиКа. Кн.ижара Мих. Костића из Пожаревца издала је књижевни оглас у којем позивље на књигу под горњим натписом. Цијена ће јој бити 80 п. дин. а скупљачима 20"/„ рабата. Изнијеће 5-6 штампаних табака. Неке од ових приповиједака штампане су у Делу, нашој Зори и Одјеку и другим књиж. и пол. листовнма. По приповијеци из „Зоре" На млађима свијет остаје (која ће изићи у тој свесци) наши читаоци познају овог младог и талентираног нашег писца, чије су прве приче јемство да се у њему развпја приповједач ирве врсте. Његов нарочито 1ак хумор, посматрање, лак и течан стил узрок је те је с првим рецима пишчево име освојило интерес публике. С тога се радујемо издању његових приповпједака и препоручујемо их најтоплије. Ењига сриекпх народиих умотворина. Изишао је овај позив на прешлату: Браћо мила и дру-

жино драга! Пошло ми је за руком, да саберем по нашем српском народу неколико српских народних приповиједака. Да би их отео од заборава, приредио сам их за штампу под насловом: Српске народне ирипо-вијетке. — Књига ће бити готова до 22. Шабана (25. децембра) о. г., а цијена је 30 новч. или 80 пара динарских. Чист приход намијенно сам у корист подизања споменика српском пјеснику Счлш МилутинотФу-Сарајлији. — Позивајући браћу, да се ијто више одазову са претплатом на ове приповијетке, поздрављам сву браћу, расуту по бијелом свијету. — Претплату ваља сдати на моју адресу, а коме је то лакше може слати и на Прву Српску Штампарију Ристе Ј. Савића или Јфедннштво Босанске Виле. Скупљачима дајем шести примјерак на дар. — Сарајево, мјесеца Реџепа 1316. (октобра 1898.) Омер-бег Сулејман пашић-Скопљак. Ми унапријед топло препоручујемо ову лијепу књпгу нашег брата Мухамеданца. До сад публиковане његове народне пјесме јемче за лијеп избор његов из неисцрпног извора наше српске народне појезије. А његово заузимање, да од отмичара туђина сиасе које незаштићено зрнце српског блага, вриједно је сваке хвале. Кад књига изађе, проговорићемо о њој опширнпје. Примисмо на приказ-. Наука Хришћанска за ученике и ученице Ш. разреда основне школе (друго поправљено издање) написао Р. М. учитељ. Биоград издање Валожпћа 1897. Цијена 30 п. д. Српски дом лист за забаву, поуку и књижевност, (Загреб, уредник Душан Рогић). Изишао је првп број са свпм садржајем: Гдје је српски дом ? Пјесма Душана Рогића. Сестрино сј>це. Приповијетка нз Србије Пет и?јекова. Пјесма БогданаКрајишнпка. На правом путу. Приповијетка. Не клони! Пјесма Душана Рогпћа. Значај и задатак књиЉевности. Расправа. Листак: Вилин дар. Деда-Мирково Причање. А.ио тамо по књиЖевности: „0 Недићевој књиИсевној критици". Једно језичко питање. Напомена. Биједни .1 >УДИ, приповијетке и слике из Горњо-Крајишког народног живота од Милана Будисављевића, изићи ће наскоро из штампе. Писац сад позива на претплату, говорећи у позиву: „Живот овога дијела нашега народа врло је мало познат у лијепој књижевности, а баш садашњнца овога народа, након развојачења Крајине, пуна је разнијех ствари за умјетничку обраду у причи. Стари дух, традиције, морал, тегобе и невоље сударнше се с новијем прпликама и неприликама, — и у тој природно-материјално-економној и просвјетној борби, на тој раскрсници ничу даномице борци, па или несломљивом јаком вољом побјеђују или очајне, погнуте главе падају пред јачијем силама. Љубав према овијем патницима и жеља, да упознам с овијем народом и друге, који га често пута криво разумију, нагнаше ме, да у цјелини оштампам своје приповијестп. 1 ' —