Зора

Стр. 36

3 0 Р А

Бр. I.

при крају изводио и неко „нравоучење" (што је сасвим сувишно). Остале пак приче као: Ни у гори не гочзо-ри, Кадија и сељак, Рис, вук и чотзјек, Са тањега краја, Здра-вље и. тзесеље, Тек што није зино, Ишао примити закон, Како кад, Лисица и јазапац, 0 лисици и дивјем прасцу, Вуку, зецу и међеду, Наод све су штампане прије и то највише у „Босанској Вили" првпх година, а само неколике њих има, које су нештампане, но те су знатно слабије.

Па ипак, након свију замјерака, ми ипак не осуђујемо Кукића, што се појавио са овом књигом. Као писмену Србину, била му је дужност, да чува наше народно благо, да не запада у руке туђинца, који га лакомо и шовинистички отимљу и својим рођеним називљу. Ми смо само хтјели да му напоменемо, како би се унапријед сачувао од сличних погрешака и бирао само оно, што је лијепо, ново и одабрано. ц. ц.

ч*/

Ј I I е--

^ '•УгЛ %■ "А* Џ 'V:.*- џ у 'Н-Л Џ " ',»• Џ г< ктокиКА

Књижевноет СЛОВЕНСЕА С р п с к а Д -р. Алекс. Љ. МитроЂпћ. Са Влтаве на Нишаву. I. Прештампано из Српског Гласа. Задар. Штампарија Шпире Артале 1898. Цијена 70 новч. Ова књига не иде у ред путописа у правом смислу те ријечи, у смислу како га схваћа теорија књижевности. Њоме се то није, по цијелом изгледу, ни хтјело; али се њоме пружила потпуна слика велике и историјски знамените једне словенске свечаности — прославе Палацког, у којој је својим одличним представницима узео удјела и српски народ. Недостатке у елеганцији стила у овој књизи, надокнађује младићко патриотско српско одушевљење пишчево, којим је она прожмана и којој оно даје нарочиту драж. Слично г. Марку Цару, г. Митровић нас упознаје са многим личностима особито видним и истакнутим у оним данима. Не мимоилази ни мјеста ни догађаја, нити и један тренутак, за који држи да је од опће пажње, а да не баци на њ своје политичарске и историчарске свјетлости. Писац и ако се види свугдје само као публициста, ипак је знао да уклони сваки тренут досаде (којој се у тим приликама не могоше отети извјесни његови претходници) и да својем говору дадне неку лежерну прииовједачку технику. То је један разлог с којег се ово дјело чита са истрајним интересом. Куд се ђеде народно благо ' У 9. броју лањске Зоре понудили смо нашим издавачкнм штампаријама једну књигу која би се звала Херцегокачки бисер. Те пјесме оцпјенили смо у кратким потезима, а препоручили смо је једно с тога што би њено издање пало

у дане када Матица Хрватска чини отворену отимачину с нашим народним пјесмама, а друго што је то преа књига пјесама коју издаје Мухамеданац и то прж книга пјесама мухамеданских. Истакосмо да њен сабирач (г. Осман А. Ђикић) не тражи од издавача нишга више осим да се књига пзда. Према томе је извјесно да трошкови око те књнге небибили толики даби издавач морао рпскирати и шта више, него што би добио сњом. Сваки дакле губитак бјеше искључен. — Но и поред све наше препоруке и нашег апеловања на њихову патриотску савјест, ни једна наша књижара не бјеше се нашла да се тога издавања прими. И према томе, мољци у наше.м уредншнтву јелк би једну лијепу збирку народног бисера, да нам скупљач, који је студент у Цариграду, не саопћи да је у тој незгоди наишао ипак на издавача: ту збирку откуппла је од њега Српска Краљевска Академија Наука у Биограду, уз пристојан хонорар. — Као што смо обрекли у пређашњој биљешци, мп износимо сад тај Факат на квалиФикацију! Јубиларна књнга: Приморска обличја од С. Матапуља. Издање српске књижаре и штампарнје Браће М. Поповића у Новом саду 1899. Цијена 60 новчића. — Ово је заиста јубиларна књига. — Матавуљ је стекао себи гласа и славу првог српског живог приповиједача већ и својим досадањим обилатим радом, а овим албумом својих поморских сличица показао је савршену обраду финог стила и љеиоте сликарске умјетности. Оваки радови подичили би и најмодернпје данашње свјетске књижевности. Биће нам мило ако узмогнемо донијети опширннју рецензију. Издање је доста неукусно, и ако је лијеп материјал и пацир и слова уложен у књигу. За чудо да многи издавачи српске књиге немају укуса!