Зора

1Т

Ј\>д, ЈУ.

р»'.. Ј.

ЈОРД лкст г5 V, л о и кнзи^^зиост ТЗ Л Л с н %А>чГ уРЕДИНК Ј03ПН .71. •у 4 и ^>

Издази поч^тком сваког мјесеца. Износи 4—5 табака ацијена јој је: иа читаву годину 4 фор. или 9 д., за ђаке 3 фор. или 7 д.

У МОСТАРУ, 1. ЈАНУАРА 1899.

ј^РПСКИ

.ИТЕРАРНИ

"{ОНГРЕС

ада Је Један наш књижевник^ ^покренуо први ријеч о сазиваједног нашег књижевног збо'] ра, на којем би се утаначио ред даљих сазивања и обиљежио програм рада, тај приједлог прошао је веома мало опажен. Могло би се рећи да се на њ није ни положило озбшвне пажње, поред свег тога, што се тај приједлог тиче једне потребе, која се у анархији наше књижевности осјећа као веома пријека. С неколико пута осврнуо се на тај приједлог лист у коме је поменути чланак изишао, желећи да се тај Конгрес доведе у неку везу са знаменитом I Једесетогодишњицом од издањаБранкових Пјесама и Даничићевог Рата за Правопис, а то тиме, да први наш Литерарни Конгрес буде једнатриумФална апотеоза- Педесетогодишњици оних двају дјела, која у нас ство* Г. Драг. Ј. Илијћ у „Вранкову Колу" бр. 3. год. 1896.

рише себи еру. Ни једно књижевно српско гласило не проговори о томе ни прије ни послије тога. Међутим потреба Литерарног Конгреса осјећа се'подједнако сваки дан. Немар, који се показао према широј дискусији тог питања, само је један доказ више, да се Срби лакше прегну на стварање нечега најтежега, него доцније на систематисање и организацију оног што је створено. За двадесет потоњих година у нас је створена читава литература, а са једним Литерарним Конгресом, који значи директива колико новоме, толико и свему до данас створеном, тешко да се не ће доказати : е нам бјеше лакше створити државу, него њен устав! Угодна је, међутим, појава, што је тај приједлог нашао одзива на страни Хрвата. Одмах за приједлогом У -штГјЦанковом Колу", ниче приједлог "'-у-^х^даским часописима, којим се