Зора

Стр. 4

3 0 Р А

Бр. I.

НЖД ГРОВОЖ

.е знам чиЈа ј ова рака, Каквог старца, ил' детета, Ал' над крстом, знаком вере, Један красан лептир лета.

Шта ће лептир над тим гробом? — Много вреди ова слика Послала га света вера Да утеши покојника.

Лептир вели: „Ко си, да си, Што над тобом трава ниче, Није гроб то, чаура је, Да постанеш друго биће.

Та и ја сам дуго леж'о Учаурен, непомичан, Па сам ево ускрснуо, Крилатић сам ево дичан."

Загреб.

Знај .Тован Јованоннћ

М

Р?ЖЕ

ртво, хладно сунце Не помаља лица, На жутом бокору Већ нема ружица Што има, то гине Од јесење бољке: Хладан ветар њиха ГЈоследње пупољке

Јуче се родише Од благе топлоте, А данас им облак Родитеља оте Самохраној башти Доликује сад На увелим грудима Ова сирочад.

М пјкугл Лакшпк

Р

О Ш Ј\, 1 . МНОГО -УПКТД

ошље много љета, пун борбе и муке,. Он ће жудно доћи да се теби јави, Уморен путник пружиће ти руке И жељано стремит' у поглед ти плави.

Но, ти не ћеш познат' оно лице јадно, Нити мутно чело, нити очи оне, Одмахнућеш руком, без милости, хладно, И гордо се склонит 1 у твоје салоне .. .

Ал' знај, он ти неће мрачну клетву слати Нити мржњу тајит' погледу ти строгом, Пред вратима твојим он ће душу дати И склопити очи и рећи ти: „збогом!" Алекса Шантић

))

1 Г5 Д А Ј И Ц А

'Зе>

оалада

ежимо, љуоо пламти дом! Гле паклен жар на длану мом!" „„Врућицу имаш, гориш сав, Проспавај, сутра бићеш здрав.""

„Шта? Врати сребро! страшну коб! На лобно место иде роб''! „„Хајд спи, алектор кличе сад, ГТун среће гре ти данак млад.""