Зора

Бр. I.

3 О Р А

Стр. 5

„Чуј! Корак, звека, силан мах! „Ха, ти си, друже! Уже дај! Он . .. он је, роб. Сирота, ах!* Ево ме у твој загрљај!" „ „У новом дворцу — прва ноћ, И за трен диже Јудин греј Кад свикнеш хуку, страх ће проћ."" На блистави полијелеј. И дух му љута борба тре, И грозно мучен страшно мре ... А роб, у ланцих окован, Последњи мирно снива сан. Идијл Белеслијин

© т

— Госпођици 0. II. —

№

I.

рачна ноћ је покуљала Кроз небесне светле дверн . . Нигде зрачка: једна звезда, Једна само што трепери. Мрачна ноћ је моја душа, Светле двери љубав њена; Она звезда — ах, бескрајна, Слатка, тиха успомена. II. Спустила се киша бујна, Лишће шуми овлажено; Дрхти срце у грудима Напуштено, невољено.

Утеши се! овај шумор, Што кроз густо лишће кружи, Он је одјек твоме плачу, То природа с тобом тужи! III. .Тест', за тебе среће нема, Нити ће је икад бити! Зато ћеш се, срце моје, Венцем туге окитити! Чак ни срећа такав венац Не би могла да га збрише, Јер када се срећа јави Тебе неће бити више! Божа С. Николајевић

14 1есташни лахор ћарлија и пири, / Сањиво дрвље лисне гране шири, А звезде трепте и полако сјају, И јавља се месец на западном крају,

Мртва тишина у околу влада; Не чује се звонце плашљивога стада, Само поток бистар жубори и оруји, И почињу песму веселп славуји;

Који, док све дражи у стихове среде Онда они мирно на исток погледе: Ускрсава зора са руменим зраком % А њихова песма ишчезава с мраком! Сокољанин