Зора

Стр. 6

3 о р а

Бр. I.

№

И Ш

— А. Г. Матош

Восћ тегУг 1сћ гтг уог апсЈегп Вт^еп: ЛУГе ттћесНп^., ипз кд ћесПп&еп БГе ађзо]и1е ЕаеТзе веј! ((Јое1,ће). I. з||^| сада да ти њешто јавим, што ||5р л Нс Те мождаобрадовати. Драги дк Мишко, Бог је нашу љубав блаЏ гословио: ја сам трудна! I Овдје завршујем писмо, јер се већ и онако одвише отегнуло. Надам се, да ћеш ми одмах одговорити. Твој Миш. Прочитавши Милиновић тај чудновати свршетак, обузе га немила устравица. Помало је и сујевјеран. Црне слутње, које га напастовах}^ у пошљедње вријеме, нијесу се дакле изјаловиле! Н леже на диван, задубавши се зловољно у шару на плаФону. Од тупијех га мисли спасе олован сан. Пробуди се тек пред вече, лак и весео, а изненадна се већ вијест преобразила у успомену. Запали лампу и напише: Беч , 3. маја 1897. Драги мој Мишићу, Твоја ме вијест — тако рећи поразила. Не надах се, да си још тако наивна! Као да си једва дочекала, да ме спуташ с овим клапчићем — шта ли ће бити — којему се не надах ни у сну. Чисто изгледа, да ме желиш обвезати и присилити, да Те узмем: Не увиђаш, да би ме све то за увијек завадило са стрицем, који ми је једини остао од родбине. Опрости ми за набуситост, али ваљда ми не желиш сугерисати, да је ексистенција тог малог наметљивца постала физијолошком или „моралном" потребом? Буди као модерне високе госпође послије облигатног

другог дјетета! То није никаки злочин. Што се прије будеш одлучила за мој спасоносан савјет, то боље за Тебе, да не спомињем себе. Најбоље би било, да узмеш на неколико дана одсуство од стрица, токорсе да ћеш кући, па да дођеш овамо, гдје ћемо све свршити помоћу мог знанца, д-ра Н-а, специјалисте за те ствари. Свака част његовим родитељима, али сумњам се, да ће људски род у нашем уљешчићу изгубити каког Аристотела или РаФаела. Буди устрпљива, драги мој Мишићу! Та рекох Ти, — да не могу да Те узмем још за двије године. За који дан ето ме у Араберг, да се договоримо као зрели људи, кад нас већ на то осудио немили догађај! Твој Михајло. П. и. Молим Те, не називај ме никако више „Мишком" или „Мишкецом". Ти кајкавски слађани диминутиви нијесу ми баш прирасли за срце. Уз писмо Ти шаљем преко стрица њешто књига. — — Запечати, зијевне и стане се пред елегантнијем огледалом лицкати. Зорли момче. Чистунац је и ситан као дјевојка. Није тежи од шездесет килограма. Превалио двадесетпету, а ћосав к'о шипарац. Класично је лице маслинасте боје, чисто и хипократски блиједо. Изразите, тамно-зелене су очи бистре и мирне као у себичњака, а сјајне и упале као у сањалице. Тек око усана заплужи скрб живота двије танане, али дубоке бразде. Густа ; сура и као свила сјајна и мекана