Зора

Бр. III.

3 0 Р А

Стр. 101

нути, иедрити, ■,видан, запогтједа, испогзиједа. II данас вендпјанци светкују св. Вида (8. УИ;о), ког стављају изнад Апостола, и на свима њиховим брдима има црквица посвећених овоме свецу, који је проблематичког поријекла. Биће дакле могуће, по обичају старих народа, да су се Венди назвали именом свога првог божанства. По тој претпоставци, Венди, значило би обожаоци Вида или свјетлости, бијели народ; па зар не налазимо да и најратоборнија племена, као оно које је највише владало у Илирији, да се и данас зове Албанез, или бијели народ? Знам добро шта ће ми се противно ставити на ово оријенталисте. У предјелима с ове стране Ганга има ријека Винда или Венда и Мопз-утсЦид Толомејов које зову Вилсон и Клапрот Виндаија. По њима V-]? у свима ријечима нпје него познији дометак. За то, Венди или Вендес нису друго до индијске колоније. По томе прото - Словени излазе непосредно из Азије т. ј. из Пндуса; што још бол>е утврђује тијесну заједницу индоевропских племена. Полазећи са друге основе, млоги археолози, нарочито Халинг, у имену Венда не виде до опште име, које је означавало, без изузетка раса, све приморске народе. Они коријен рпјечи Венде налазе у санскрптском унд, латински унда, фински кена — вода; илп још боље од ријечи кеди којом африски пјесници означаваху воднп елеменат, и тако би Венеди имали име од тога, што су били људи на води, морепловци, а то нас опомиње и на титулац Краља мора, коју су Скандиновци сами себи давали, и на ону Пелазга коју су носилп први Грци. Заиста Иелазги и Скандиновцп били су два народа са којима су први Венеди и имали највише сличности. Ма коју од ових претпоставака читаоц хтио примити, ја закључујем, да су најстарији аутоктони Словена били Венди, п да између млогих и разних познатих

народа под овим општим именом, онај ког историја прије свих других спомпње јест народ Венда на обалама Јадранског мора, откуд природно излази, да је овај народ пзвор, полазна тачка Вендске или цијеле Словенске расе. Знам да ми је у овој тачци противник Шафарик саруским археолозима, којп траже у Пољској, у Руспји, на Лаби, Висли и Дону, једном ријечју, између Карпота п Валтика, словенску колијевку. Међутим, прнсусгво Словена, прије Христа, у илирским покрајинама и на Дунаву, тврде нам безброј имена мјеста, ријека и планина, која очевидно носе на себи словенско обиљежје. Могли би навести млого стародревних градова, као: Билазора, Калибе, Будва, Бора, Осеријатес, Лабуча, Водас, Ведрјана који немају јасног значења до у словенском језику. Једна знатна варош у Македонији зове се С-рбица. У Толомеју Сербинум име је једног града у Панонији, којп се у Пецнтигера табли зове бегуШшп. На овој истој табли, једна насеобпна Сармата Лимигантеса означена је именом Борсовија, и то у оном дијелу Угарске којп се сада зове Банат, и гдје је једној ријеци и данас име Брзава. Ово пошљедње име носи и данас небројено потока и села у Словачкој, Ческој и Русији. Географ Гвидо Рабенски, преписујућ старе римске артије, вели, да кроз Панонију тече ријека Внзгггсго, словенски Бистрица, нагла, назив који је скоро синоним Брзаве. Најпошље, као закључни одговор нашим научњацима методистима, којп на силу бога хоће да пронађу Целте у првим Венецијанским Венетима, додаћемо Полибијев ауторитет, који је нарочито разликовао двије расе, на Јадранском мору и то: побједиоце и побјеђене. „Венети", аутоктони су ових предјела . .. он вели, разликују се од Гала језиком. Побијеђенп аутоктони у Илирпји не говорећ Галскилг језиком а још мање латинским или грчким, којој су човјечан-