Зора

Бр. III.

3 0 Р А

Стр. 109

лит Србије, од уредништва. Пјесама има много. Од њих се нарочито истичу: Ја љубави иштем, ја љубави тражим од Јакова Р. Шантнћа и Понор од Алексе Шантића. Млади почетник Ј а к о в Р. Шантић показује оригинални дух и ванредан полет своје магате. Дикција му је снажна и нотсјећа на 'Буру Јакшића, а облик потпуно слободан. Остали садржај листа попуњен је народним умотворинама, оцјенама, књижевним и културнпм биљешкама. Нова Пскра, доноси у своја два Фебруарска броја свршетак чланка Стојан Новаковићод проФесора Момчи.ча Иванића. Од оригнналних прича штампане су двије омање ствари: Сиромах кос од Лазара Димитријевића и Из даљине од Тасе Ј. Миленковића. II онај први рауза^е шУте и овај одломак из 'Гасиног дневника нијесу чисте умјетничке приче, али су угодна лектира. Од пријевода штампана је руска прича М. Јермолина: Последња илузија и једна пољска Адама Шимањског: Столар Коваљски у пријеводу Лазара Кнежевића. Од оригпналних пјесама заступљени су : Цветко, Божидар Ч е р о в и ћ, М и л о р а д М. П е т р о в и ћ и Ј е л а. Од стране појесије су у врло лијепом пријеводу штампане пјесме: Ра4аП4а — Судбина од славне талијанске пјесникиње Аде Негри, а у пријеводу познатог специјалисте у пријеводима Драгише Станојевића, и ПегеФијева : Пастирева Фрула у пријеводу Бор. Л. Ценића. Писма су: из Штутгарта од Ј. Адамовића, које говори о Судермаиовој драмској пјесми у 5 чинова: 1Не <3 г е 1 Ве1ћегГес1ег и из Беча од Гер. П. Ивезића, које говори о сликарској изложби у Дому Умјетности. Важно је споменути чланке од М. Р. Весннћа: Н а X а м л е т о в о м Г р о б у, из путничких биљежака и од Павла Поповића: Орпски КомадиуК. С. Народном Позоришту. — Имали би нарочито примјетити Новој Искри да се чува силних насгавака, који никако немају смисла а и читаоце одвраћају ол читања појединих раскомаданих састава. Портрети: Мит р о п о л ит Дионисије, Константпн Григоријевић Данил н Ада Негри. Умјетничке слике : Е п 1' а с е, вајао С. Роксандић, Слепац, сликао Бретењије, Мотив из Дубровачког Прнморја, скица М. Мурата, Архангел Г а в р и л о, сликао Данил и Чергарска кафана у Цариграду, сликао Стева Теодоровић. Остале слике су крајеви, ношња и друге пригодне прилике уз које се налази и текст ради бољег разјашњења. Звеада, доносиу својим пошљедњим бројевима (бр. 14—25) од оригиналних прича подз'жу новелу: Ж р т в а љ у б а в и од Кас1е(;а; X а џ и Ћ а л и н а п ородица од Ст. Милијевића; За столом од Милорада М. Петровића и Пдеалиста од Радоја Домановнћа, која ће се настављати. Међу овим лијеним радовима оригинална је особито ФОтограФија из „Паланачке" збирке Милорада М, Петровића, а До.ча-

новићеви радови броје се данас међу најбоље. Стихова има доста, сем изузетака, већином сличних један другом, али већином лијепих и пуних тихе неке хармоније. Заступљени су: Влад. Станимировић, •ј- Коста Абрашевић, Сокољанин, Мнлорад М. Петровић, Љ. Н. С., Раја, Милутин, Мплорад Ј. Митровић, Бор. Л. Ценић, Доб. В. Бакић, Јован Дучић, Јаков Шантић и Рад. Кузмановић. Од прнјевода је Виктор Иго: Пјесма о свечаности Нероновој у пријеводу Андрије Ивановића; Пушкин: Зимње вече и Сужник у пријеводу Војислава Ј. Илијћа н Гајбел: Оставте ме у пријеводу Т. Драге. Од преведених прича напоменућемо: бие <1е Мораззап!: Денпс и Чика Монжилије (Велимир Ј. Рајић); Пиетари Пенвертина: Вештац (С. Д. МиЈалковић); Вис1уап1 Шр1т§;: Други; А. Чехов: Смрт једнога чиновника (Ј. У.); Марсел Прево: Максим (Ј. Адамовић) и Густав Хекер: На Извору (Мил. Д. Д.) Звезда је отворила нову рубрику: Народно благо, у којој често доноси драгоцјено зрневље непресушног врела народног. Позоришна Кроника доносп редовно реФерате из Српског Краљевског Позоришта од свог сталног сарадника: Зрес1а1ога. Истина и трезвен поглед критичара нијесу никад на одмет напретку умјетности, ма како горко то пало. Звезда доносп лијепих биљежака и занимљивих ситница. Полицијскн Гдасник, доносп у пошљедња своја четир броја оспм стручних чланака п расправа од оригиналних прича: Један покварен план, из записника Б. К. М. и П о п С а н д а хумореска из карташког живота од 0. Ова хумореска је једна врло лијепа умјетничка цртица, која осим своје комичне појенте, има нарочито у неколико потеза вјерно оцртане прилике паланачког живота. Ова сличица потсјећа својим манирима описивања на причу Милорада М. Петровића у Звезди: За с т о л о м. А чини ми се да сам је и прпје већ негдје читао. Од пријевода су већином приче криминална сарджаја: Убица Албертине РенуФове, у прпјеводу М. И. Станојевића; Лопови сиротиње Паула Линденберга; Т а ј н а п о л и ц п ј а, историјска скица од Вилхелма Гишнера; П р н з н а њ е од Пола Брила-а и знаменити роман Ф. М. Достојевског: Злочин и Казна у прпјеводу ЈеФте Угричића. Једино је за жалење, што ћемо цјелину ове литерарне појаве морати дуго чекати, јер Полицијски Гласник излази тек једанпут недјељно, а то би ваљда таман требало да цио број испуни овим пријеводом, на да га за годину дана цијелог прикаже. Полицијски Гласник је врло лијепо уређен и топло га препоручујемо. Женски Свет, доноси у свом 3 броју осим пјесама (пишу ли се пјесме, пишу. ..) на првом мјесту Моје успомене од С. С.; Братско писмо: О његовању порода од Родољуба и свршетак Помену Јелисавете Петровне Карцеве, који је чланак прештампан из „Гласа Црногорца". Бпло