Зора

Стр. 110

3 0 Р А

Бр. III.

би врло умјесно да се по неке књижевне ствари прештампавају из политичких листова, да се управо отргну од брзе им смрти дневне штампе. Ово би нарочито могли они наши књижевни листови, који чешће излазе. — У овом броју има догшса и извјештаја о радњама добротворних задруга Српкиња и неколико лијепих аФоризама, како људи о женама суде. Листак има причу Праштај, која ће се у идућем броју свршити. Остало су биљешке, које су већином од интереса за женски свијет. Учитељ, педагошко-књпжевни лпст што излази у Биограду, донсси у својој шестој свесци лијепих расправа и чланака: Теоријски разлог за кажњавање одР. Стојаковића; У ч е н и ч к е е кс к у р з и ј е од Ј. Максимовића; Д р у ш т в е н о с т и с и м п а т и ј е од X. Спенсера, превео М. Павловић, професор; Из народне педагогијеод Ст. М. М.; Педагошке идеје Ј. А. Коменског, превео Мих. М. Сретеновић; Окружни школскп одбор од Благ. Радојковића. Од забаве штампана је прича Михајла Сре геновића: Д о б р и л о в с к и у ч п т е љ. Пма предавање 0 ласти од Крсте Јонића. За тим овећи реферат на Е м п н р и ч к у психологију од дра Вилхелма Јерузале.ма, коју је превео проФесор Павле Љотић. Уредник је листу: Дим. Ј. Соколовић, а власник и издавач: Учитељско удружење. Просвјетнп Гласник, доноси у својој Фебруарској свесди: Основне школе у Штокхол.му, од Јована Милијевића, учитеља; Две лекције из п р а к т и ч к е п е д а г о г и ј е, од А. Станојевића; Школски надзор од П. М. Љотића. Оцјене и пј>икази: Летопис Матице Српске, опширан реферат од Дач, Поуке моралне и грађанске, реферат од —ића; Споменак реферат од Жив.; Н а с т а в н и к, реферат од Ж. 0. Д. КотеЉи%: Ш к о л е у Б у г а р с к о ј, од ЈБ. Протића; Б р о ј н о стање ђака у београдским основним школама и наставници њихови, од Ј.; П р в а с е д н и ц а школског одбора за град Београд, од К. Т. Анд.; Г л асови о школама; Просветни записи и Нове књиге и лпстови;у овој рубрици донешен је исцрпан преглед свнју новитета књижевних. Просшетни Гљасник излази као службени лист министарства просвјете и црквених послова, Краљевине Србије. Уредник му је: Ј. Миодраговић. Т1епас, излази у Загребу сваке недјеље једанпут, а од шестог бројауредник му је Јован Храниловић, познат својим радовима и српској читалачкој публици. Осим Србина Драгутина Илијћа, доноси пјесме најбољих хрватских представника појесије: М и х о в и л а Н и к о л и ћ а и С и л в и ј а К р а нч е в и ћ а. У шестом броју свршена је прича: Два Д р и н и ћ а од Вјенцеслава Новака, у којој је писац приказао једну неизвјештачену љубав два братска

народа. ПерсониФИкација ове мисли у снаж'ној и простодушној љубави према евему што је и српско и хрватско тим је згоднија, што је писац узео тип из оне средине, која овој теми даје још понајзгоднијег материјала: граничар, Србин, умировљени официр. Осим ове приче заступљени су: Ксавер Шандор Ђалски: Причање старе артије и А. М. Сандучић: Г л а с о в н р а ч и ц а. Познати хрватски приповједач Ксавер Шандор Балски (Љуба Бабић) прославио је ових дана петнаестогодишњицу свог књижевног рада, уз одушевљено саучешће књижевне интелигенције хрватске. Његова „сва књижевничка продукција одликује се особинама, нарочито елеганцијом, отмјеношћу и психолошком дубљином и занимљивошћу, бујношћу колорита и топлином осјећаја." Велик уплив руске литературе створио је у хрватској белетристици нарочиту једну генерацију приповједачке књижевности. Ђалски је првак хрватске приповједачке фаланге. У деветом броју видимо двије „Прозаиде" Змајовине, а од пријевода износп Додеов роман: Ступ обитељи у пријеводу Ј. Крница. Угепас заступа редовно рубрику: К њ и ж евност хрватска и српска и доноси оригиналне и преведене чланке умјетничке и књижевне природе. Рг08ТЈе1;а, илустровани лист за забаву, знаност и умјетност. Излази у Загребу двапут мјесечно. Ово је по илустрацијама и спољашњој техничкој изради најљепши хрватски часопис, урешен сликама свјетских у.мјетника. Хрватска умјетност врло је мало и оскудно заступљена. На првом мјесту мартовских свезака доноси: Оправу психолошку студију Јосипа Козарца, која ће се свршити у наредном броју. За тим долази роман из хрватске прошлости : К р о з море јада од Хигина Драгошића. Од пријевода доноси чувени Сјенкијевићев роман: (Јио уасПз у пријеводу др. Аугуста Харамбашића. Др. А. Радић наставља: Конавоске наздравице а Анте Петровић О „с и м б о л и з м у"- Има још чланака од дра. Љ. Бродског: Под Велебитом и Јанка Барлеа: Повјест жупе св. Ивана Крст. у Новој веси у Загребу. Осим тога има лијепих биљежака из свјетске књижевносги. У рубрици Сваштице заиста смо наишли на „свашта". Ту је једна овећа биљешка: Како је у Босни? Што „Воапјам ЈЈОУОте 8У1 ћгуа^зИт јег^кот", ни по јада, том ће се и паметан Хрват насмјехнути, али начин, стил и примитивност ове биљешке толико је оригинална, да би могла слободно ући у буквар основних школа. Изгледа као да је Босна негдје у Бразилији, да нико о њој појма нема. Већ ако се под именом. Фрање Филиповића не крије какав Јапанац, па извјештава преко Рго$ује1е своју браћу Јапанце о земљи која се зове Босна, у којој има џамија „са уздпгнутим мјестом, налик на торањ, које се зове мунара". Аферим!