Зора

Стр. 152

3 0 Р А

Бр. IV.

Проклета лепота, Мала вила, Настао н а л б а н т и н. Највећи његов рад то је П р и ч а о с е л у В р а ч и м а С и м и С т у п и ц и. Његовом књижевном раду много је користило бављење у Женеви, гдје је изучпо француски језик и прочитавао старију п модерну фронцуску литературу. То је останмло видног трага на његовом Ступици , који пада у дане послије њоговог доласка из Женеве, кад је постао професором II. гимназије биоградске. Српски умјетници ва Нариској изложби 1900 год. Влада Краљевине Србије живо је настала да поједине струке народног живота и дјелања буду што достојније заступљене на новој свјетској изложби у Паризу. Тако нам је познато да је Министарство Нар. Привреде прионуло да на тој изл^жби даде што потпунију слику радиности и домаће индустрије у Краљевини. У истом правцу развило је живахан рад и Министарство Просвете. Но изгледа да ће од свих струка најдостојније бити заступљена млада, али без сумње полетна српска умјетност. На изложби ће учествовати сви српски умјетници, са радовима чисто нацијоналне садржине, већином несумљиво умјетносног карактера. Од Сликарских радова помињу се за сад ови: Папле Јотновић са великом сликом: Крунисање Цара Лушана у Скопљу. Степан ТодоровиЛ: Слике из српске прошлости. Ђорђе Крстии: Сљгрт Тоцора од Стала/га (велика слика). (По наруџбини Н>. В Краља Александра I.) — Мајжо Мурат: Долазак цара Душана у Дубровник. (велика слика). — Риста ВуканотЉ Прпе зкртг.е (из циклуса слика: Дахије и њихова моћ). — Михаило РанасотЛ: Двнје слике према срп. нар. пјесмама (Женидба Јанковић Стојана). — Бета Вуканопићека: Портрети и предјелске слике из Србије , — Вајарски радови : Ђока Јовановић: Косовсш споменик. — Петар УбавкиЂ: Таковски устанак (Алегоријска група). Силгеун Роксандић : Башибозук краде српску дјевојку. — За израду свих ових радова, Министарство Просвјете одредило је своту од 40.000 динара, што је према величини и вишности радова, међу умјетницима всћином досад и раздијељено. Радујемо се што су врсни наши умјетници овако једнодушно прионули око овог посла који ће српском имену нове части донијети, а постараћемо се да о овпм радовима у своје вријеме и што подробније јавимо својим читаоцнма. Толстојев пајповији ромап Васкресенпје, за којег смо јавили да ће излазити у српском пријеводу у Г>р. Колу према руском оригиналу у Пшви, почиње освајати све већу пажњу. Мотив, можда не јединствен и потпуно ориганалан, али величанствен и пун аФекта, којим се овдје послужио Толстој, даје повода да постане данас предмет најживљег интереса у књижевном свијету. Кратко да речемо њен садржај : Јунакиња романа је Катарина Маслова,

незаконита кћи једне крварице на неком добру у Средњој Русији. Она је у служби код господара тог добра — двије старе госпођице. Њена особита љепота дала је повод њеним господарицама да јој пруже и образовање, и да је одчикују симпатијама као поћерку. Једнога дана стигне на добро ових старих госпођица један драгонски официр Некљудов, који обмањује, заводи Катарину Маслову, обешчашћава је, те је доводи тиме до презрења у околини и до прогнанства из дома њених помајака — Катарина Маслова, као камен отиснут низ брдо јури у крајњи понор. Она се виђа доцније у московској тамници. Толстојево снажно цртање душевног стања несретне али једнако лпјепе преступнице у сивој робијашкој кабаници, затим суровост војника, кључара, нечистоће тамнице, показује титанску снагу пјесничког ума Толстојевог. Но тито је овај роман добио име Васкресеније, то се открива тек у догађајима иза ових дана Катарининих, гдје наступа највећа перипетија романа: Некљудов, присутан у судници једног дана непознатој једној робијашици, згоржава се препознавши у њој несрећну своју Катарину Масловл^еву, почиње, силом буре, да осјећа у себи снагу дотле успаваних осјећаја човјечности, почиње његово морално Васкрсавање. Но каквом еванђеоском човјечношћу правда Толстој овдје преступ несретнице која пропада, то се може лако појмити кад се узме на ум снага Толстојеве полемике и хришћанско његово осјећање према несретним ближњим. Њемачки листови донесоше вијест да ће потпун роман изићи тек у пријеводу њемачком, пошто је руска цензура конфисковала многа и најљепша мјеста. Амерички и енглески листови доносиће пријевод према поглављима романа, којег ће им из Русије достављати брзојавно! Почетак Васкрсенија је дигао у Русији толику буру сензације, да је за један дан продано 500.000 свезака часописа Њипе, гдје је почео тај роман да излази. Змајева химиа. Одбор за прославу књижевног рада Змаја Јована Јовановића обратио се свима пјесницима српеким, старијим и млађим, опробаним и оним у првом полету, да напишу у славу његову химну, која ће се компоновати. Невалалци драма у трн чина од Ј. Ровсте, с талијанског превео С. М. приказана је у Биограду. „Покрај свих мана, које овом дјелу сметају да буде добар ко.мад, ова је драма врло интересантна" каже 8ресШ;ог у Позорпшној Кроници биоградске Звезде. Ова је драма награђена 1893 године од талијанске владе првом наградом као најбоље дјело по оцјени. У Виоградском позоришту играна су З.априла два комада покојног Илпје И. Вукићевића: Сре^а и људи и Лепа Буља шале у једном чину. Лена Була први пут се игра.

САДРЖАЈ: Од Ј. Максимовића: Пред Пушкинову стогодишњицу — Пјесме: Алекса Шантић: Прича. — Милета Јакшић: На храсту гиуте. — С. Д. Мијалковић: Зимње сунце. — Сокољанин: Пред стазол1 . . . — Јован Дучић: Из потљедњих пјесама Лејили. — Приповијетке : Илпја Вукићевић: На страоки (са сликом). — Пера С. Талетов: Јесен. — Ап(1ге Тћекпе4: Филомена, превео Тлзегоп. — Поука: Миленко М. Вукићевић: Ђерзелез-Алија (наставак\ — Оцјене и прикази: Гордана од Лазе Костика, оцјењује Ј. Ј. Јов — Писма: Из Берлина од "Борђа Миловановнћа. — Преглед ЛИСТОВа. — Кроника: Књиокевност. — Разно.

Претплату Зоре прима њена Администрација, затим Издавачка Књижарница Лахер и Кисића у Мостару, Дворска Кљижарница Мите Стајића у Биограду и сви њени повјереници. — Рукописи шаЈБу се Уредништву. — Поједпна свеска стаје 40 новчића. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајућп од петит-редка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 6 новч., за три оглашавања по 4 новч., а за впше од три пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 30 новч. биљеговине.

ШТАМПА СЕ У ШТАМПАРИЈИ И ПРВОМ БОС.-ХЕРЦ. СВИЈЕТЛО-ШТАМПАРСКОМ ЗАВ0ДУ, ИЗДАВАЧКЕ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕР И КИСИЋА У МОСТАРУ. 99.