Зора

Зорд 7ЈИСТ ђ и кнзн^^^ност 5 л Д С Н VI к- \\ ^ГЕДИИК" Ј05ПН ДзуЧ/нТ)

Излази почетком сваког мјесеца. Износи 4—5 табака а цијена јој је: на читаву годину 4 фор. или 9 д., за ђаке 3 фор. или 7 д.

У МОСТАРУ, 1. АПРИЛА 1899.

Пред Пушкинову стогодишњицу

ШМЉ ве године (26. маја) навршиће

1

се сто година од рођења веЏ' ликог руског пјесника А. С. Пу4 гпкина. Величина овог имена већ нам унапријед казује да идемо у сусрет једној ријеткој светковини, која, судећи по великој љубави, или боље: обожавању, којим се Рус односи према своме Пушкину, може узети ванредно велике размјере и стати напоредо са највећим књижевносним светковинама у свијету. Пушкинова је дјелатност у развитку руске појезије била од пресудног, историјски нужног и важног значења: Пушкин је први у Русији потпуно израђеном умјетничком Формом почео у својим спјевовима обдјелавати права народна и у опште појетичка градива, и тиме био претеча и, скупа са Гогољем, оснивалац оне велике литерарне романописачке епохе (Гончаров, Достојевски, Тургењев, Писемски, Толстој), која је на дому подигла и за навијек утврдила

важност појезије, и у Европи задобила симпатије за цјелокупну Русију. Руска књижевност с правом гледа у Пушкину свог највећег пјесника, и један од највећих његових пошљедника, И. С. Тургењев, са нарочитом би пасијом тражио прилику да се јавно назове директним, вјерним учеником Пушкина. Исто је то, с поносом и са насладом, признао и И. А. Гончаров, приликом открића Пушкинскога споменика у Москви 1880. И доиста, размотримо ли појетичка умјетничка средства, којима нас очаравају спјевови Гончарова, Тургењева, Тјучева, Фет-Шеншина, Полонског — а наиме њихов сталожен, достојанствен језик и строгу, високу естетичност, артистичност објеката и колорита — не можемо не признати да је то све у начелу јасно истакнуто, и у главном израђено било у Пушкиновим творевинама. У прошлом броју овог листа саопштен је читаоцима програм за