Зора

Зорд лист гн ђ V, п О У/КУ? И КНЗИ^^^ИОСТ 13ЛДСИИК П ТуГЕ днцК Ј05ПН Д">уЧ /н ~*р

Излази почетком сваког мјесеца. Износп 4—5 табака а цијена јој је: на чптаву годину 4 фор. или 9 д., за ђаке 3 фор. или 7 д.

У МОСТАРУ, 1. МАЈА 1899.

| Ледесетогодишњица ј 1() П А И А Ј Ј 01

Л1 АЈА

) ВАН8ВИЋД

народе! И осзануће

давно жељени дан

- дан твотвоје. Је радости и славе ^ У животу бива тренутака, у ■ којима какав догађај заталаса цијело друштво. Дјело појединаца заинтересује свијет, и он се диви врлини, челичној вољи, самопријегору и мушком срцу. Ма коме народу припадао он, кадар је и најудаљенија и најнесроднија племена загријати и у њима угталити искру признања. Људи остају увијек људи; али такви тренуци тјеше нас да је међу људима веКина која нагиње добру, која се заноси за узвишенијем и згрожава се над ниским. Света је то искра која је од искони човјеку Богом дарована, која га облагорођава и ближи небу . . . Ријетки су они што се са обичног уравња живота дигну над обичним животом и духом својим обухвате читав један народ, а диви им

се читав свијет. Такав појединац постаје љубимац народа свога, тумач његових осјећаја, носилац његове идеје, било мачем или пером златнијем. Таквијех појединаца који се једним или другим оружјем истакоше, видимо у свјетској историји доста. Они бијаху ступови и темељ свога народа; они га дизаху до узвишенијех циљева; разумијевајући његове јаде, с њиме јадаху; али га и тјешише покличем : „устај, живи, бори се, не клони!". . . или видећи срећу народа свога на оствару, и они су сретни били: радоваху се с њим. Такве великане биљежио је онај народ из којих су поникли, златнијем словима у своју историју, а достојну пажњу обраћао је на њих цио свијет. Али колико год било интересовање другијех народа за појединца, који сс узвисио у народу своме;