Зора

Бр. V.

3 0 Р А

Стр. 183

лијепе књижевности. Прве свеске донијеће занимљиве приче, хумореске цртице из наших старији и млађих најодличнији пера: Осимтогау овој ће библиотеци изићиједна серија свезака под натписом Албум српских кшикетика, у коме ће бити заступљени најљепши радови у везаном и невезаном слогу стотине српских приповједача и пјесника. Уз сваки рад биће лијепо :*. укусно израђен лик аутора, тако да ће ово биги не само најљепши зборник лијепе српске књижевности, него и албум стотине ликова трудбеника српске књиге. Препоручуј}'ћи најтоплије овај потхват, упозорујемо наше читаоце на оглас у овој свесци Зоре. У сномен народне свечаности и прославе Змајеве, одлучпо је одбор за прославу, а по овлаштењу самога слављеника, да штампа његове ЂулиКе и Ђулиће Уиеоке у засебној књизи, са сликом пјесниковом и сликом Љубе Злшјеве — РуЉе. Ово издање заинтересоваће наш читалачки свијет у толико више, што ће бити допуњено са четпрт стотгте пјесалш, које нису биле у дојакогињилг изданилш, нчти су гдје шшалтане: а биће врло укусно и у погледу ш гампе, и у погледу хартије; једном ријечи: достојно пјесника, достојно свечаности, достојно народа, коме је и намијењена, а изаћи из штампе пред саму просљагзу. Како би ове дивне пјесме могао и сиромашни Србин набавити, одлучено је ударити што нижу цијену; а цијена је по комаду: 1 фор. 50 нч. По ту цијену продаваће се књига само за то, што је издање велико, а надамо се таквом и одзиву, те смо увјерени, да ће српски народ схватити значај овог чисто књижевног потхвата. Претплату прима опдашна Издавачка Књижарница Пахер и Кисића у Мосгару. Ворислав Стаиковић: Из старог јеванђеља. — Ђурђев-дан, — Прва суза, — У ноћи, — Станоја, — Увела ружа. — Биоград, штампано у радикалној штампарији 1899. — Изузевши прозаични и сухопарни предговор г. Андре Гавриловића, који је, без пкакве штете по српску књижевност, могао сасвим изостати, ми у овој књизи налазимо пет лијепих саставака, пет њежних цвјетића, из којпх нас пријатно запахнва мирис осјетљиве, искрене и праве пјесничке душе. Држимо, да ће сваки читалац опазити, како у причању г. Станковића има доста сличности, са причањем другога даровитога приповједача Мил. Будисављевића, само што је Станковић нешто симпатичнији. При првом сусрету с њиме ми га радосно поздрављамо, са жељом, да његова књига нађе што више читалаца. Ц. Ц. 'Бурђевскоцвпјеће, вриједној омладини, убрао и скитио Радоје М. Вуксан, учитељ. У Пакрацу. Шгампарија Ј. Зоричића 1899. — Нама је познато да о Ђурђев-дану има највише цвијећа, али нам је познато и то, да тада има много цвијећа и — без мириса . . . Ради тога смо одмах морали посумњати, да није и г. Вуксан, као онај његов калиф џефар.

изгубио осјећање лијепом, те, можда и нехотице, пружио нам баш оно немирисно и ружно цвијеће... Није куд ни камо — али морамо рећи, да нам се његове приповјетке чине одвише празне, несмишљене, далеко од тога, да би могле и најслабије ђаке пробираче задовољити, а камо ли оне, који су научени на чптање Чика Стевиних, Браца Јозиних, Јовићевих и другп бољих књига. Но поред свега овога — језик је Вуксанов слаб, а штампарска изрпда ионајслабија. Не можемо препоручити. Ц. Ц. ^СТРАНАг*Босаиске Цртнце Милеве Мразовићеве преведене су на енглескп од госпође Воф. Кратак преглед српске књнжевностп у 1898 години доноси ЗГоуапзку РгеМеА из псра Драгутпна Ј. Илијћа. Бн1>еш раденпца обична приповијетка. Читанка на.пијењена дјевојчицама, написао Л. Ш. Делгезон с предговором Жила Симона, члана франц. академије. Превео Милован Глишић Биоград (Радик. штам.) 1899. Сиоменик Јована Гавриловића књ. II. Издање Учител.ског Удружења. Књ. XVIII. Цијена 1.20 дин., Примисмо на приказ. АппапЛ СоИп & С. Нздавач. Књ. у Паризу издао је читаву серију дјел1 под патписом Ти зегаз (Бићеш). Од тих су већ преведене у нас двије књиге: Бићеш зелгљорабиик и Бикеш трговац а сад ево и трећа: Ти зегез оппЈггеге. Што се наша дјечја литература богати оваким пријеводима можемо да се радујемо најискреније. Пјесме Фрпдриха Шпнлхагена, све лирске пјесме које је овогодишњи јубилар спјевао својих пошљедњи година изићи ће у издању липске књижарнице Ј1. Стак.чана под насловом : Ноие пј*сме. Р а з н о Црвена буква зове се нови умотвор румунске краљице назване у књижевностп: Кармен Силва. Овај рад у облику приповјетке изићи ће у исто вријеме на њемачком и на Француском језику. Др. Адолф Силберштајн, један од најбољих мађарских естетичара и критичара умро је у својој 54 години живота у Будимпешти. Новпнарско удружење издало му је дјела. Велпка ки.ижевна награда. Из Лондона јављају, да је познати енглески државник Џон Морлеј примио на себе велики и часни задатак, да напише животопис славног енглеског државника В. Е. Гледстона. Академија ће га за то дјело наградити са 120.000 Форината. Јепкове композиције. Познати српски композитор Д. Јенко јавља да су изишле из штампе његове композиције: из српских пјесама за мушки хор (цијена 5 кр. или 5 дин), 8 српских пј. за један глас с пратњом гласовира (цијена 5 кр. или 5 дин.); увертира Косово (цијена 3 кр. или 2.50 дин.) — Име