Зора

Бр. VI.

3 0 Р А

Стр. 197

прозор отприлике онакву оду, какве си мени написао; (моја се почиње, Сшани Абу, сшани Абу —), па тако да си и њему ускликнуо: Сшани сшани — можда би човек сшао, а особито да си песму још пропратио са неколико метака из револвера, можда би га који метак у срце дирнуо, као и сама „Ода", те би онда заиста стао и не би ишао даље. Међутим најзгоднија би била трећа ода, што си мени спевао, јер погледај само прва четир стиха у тој оди, па ћеш наћи речи: „Стани — сшани — али где је? Ето где га нема! Побег'0 је, иобег'о је... и т. д." Па зар то не би и за твог новог сарадника и помоћника, (помоћника у ношењу твојих хаљина) згодно било! Но ипак ја држим, да је он то с добром намером учинио. Он је рад да твоје хаљине остави, те да их после 100 година прода каквом музеју. Шта мислиш, шта ће оне вредити кроз 100 година! Шта би сад човек дао за какав капут, што га је носио Доситије Обрадовић, или за какве гаће Бранка Радичевића? За Нови Сад

то немоЈ тужити, утеши се, особито ако су хаљине шнајдеру плаћене, и ако нису у капуту оставио коју свилену мараму, у прслуку златан сахат, у чакширама кључ од Вертхајмове касе, а у „иберциеру" какав лоз од класне лутрије, који је добио „хауптреФер". Међутим сад треба да се утешиш, јер си доктор ФилозоФије/* па као филозоф сети се твојих старих седам грчких колега: Солона, Тала, Питаке, Вијанта и т. д., а нарочито се сети Питакове изреке: „Праштање је боље него ли освеша," а ја сам уверен, да је и дотични лопов имао на уму ону другу Питакову изреку: „Пази на згодан час/" те је и заиста пазио на згодан час, (кад нема никога код куће,) и испало му је за руком. Још ћу ти и то напоменути (да знаш за други пут,) да је други неки стари грчки филозоф неком приликом рекао: „Пази на своје ствари, кућу и орманове закључавај, прозоре не остављај отворене кад ти није нико код куће, јер није сваком човеку света она заповест божја: „Не укради"*

У ЗМЛЈЕБУ СПОМЕНИЦУ — Записи сриских кљижебхика —

Кад би се песници прекрстили у цветове, онда би у Змајевом перивоју било и Гетеа и Шилера, и Таса и Мисеа, и Руже де Лиља и Кернера, и Хајнеа и Виктора Ига, и Милтона и Овида, и Пушкина и Љермонтова, и Владике Рада и Бранка, и Мирзе и Беранжеа, па чак и Сервантеса и Шекспира. И сви би ти цветови носили ипак посебно обележје овога сада. У таквом изобиљу сви укуси могу бити раскошно задовољени.

Погодба је једина за то, да се при уласку у врт предрасуде оставе на вратницама. Београд Цо. ЈМиленко р. јјеснић * Све и кад би било могуће поуздано измјерити искреност осјећања пјесникова, око чега се новија критика тако много обрће; све и кад бисмо могли несумњиво загледати удушевну

* Те године је будапештански филозоФски Факултет послао Змају-Јовановићу диплому почаснога доктора Филозофије.