Зора

Стр. 256

3 0 Р А

Бр. VII.

према њему велика и силна љубав. Али он је још само умјетник, он њу једва види и у њој гледа само слику свог прољетњег сна. Али онога дана кад њена слика би готова, и он поче снимати природу као декорацију, он у њој видје жену, и они почеше уживати љубав. Он је узима за жену, која му даје све, али он и поред свега тога, остаје још непрестано више умјетник него човјек, Тек кад му роди дијете и умре, он види шта му је она била. Она му је била прољеће, за којим је жудио дуго и топло, које је нозно дошло, и које он ни при измаку није примјетио. Па ни слика није од њега, и слика је само она. Он је од ње снимио само оно што очи, које не разумију, могу видити. Па ипак, он није желио да му је она за навијек била непозната, веК што сам није био друкчији. Шегово дјело било је само крпеж, јер му је оскудјевала велика, предана љубав. н. н. Умјетноет Змајевка, марш у славу педесетогодишњице књпжевног рада. Змај Јована Јовановића, за гласовир у лвије руке компоновао Исчдор Ђајик правник и коровођа срнског трговачког занатлијског пјевачког друшгва „Слоге" у Будимпешги. Цијена 50 новчића. Насловне корице израђене су врло укусно са ликом Змаја Јована Јовановића. Онамо Онамо од Николе I. књаза Црне Горе, за гласовир написао Др. Јован Пачу, Загреб, Српска Штампарија. Цијена 2 круне. И овдје је насловни лист окићен ликом Кнеза и лијепом декорацијом цвијећа. Паја Јовановић српски умјетник однио је ове године „Рајселову" награду од 1600 фор. својом сликом „Ригог ТеШотст" коју ће сриска публика моћи набавити репродукокану у ФотограФији Милана Јованоиића. Овом наградом постао је Паја Јовановић озбил>ан кандидат за проФесора Академије Умјетности у Бечу. Р а з н о Књижевни одбор Матице Српске умолно је Ора ЈЈазу Костића да говори о прослави Змаја Јоваиа Јовановића, што ће се одржати у Новом Саду Ј.4 новембра, на дан пјесникова рођења. Др. Лаза Костић се одазвао овом позиву.

Др. Стеван Бугарски изабран је за догшсног члана Мађарске На\'чне Академије у Будимпешти. Др. Стеван Бугарски, јавни ванредни проФесор Ветеринарске Академије у Будпмпешти стекао је својим радовима гласа као ванредан научењак кемије. Жарко СавиК оперски пјевач Фрајбуршке онере ангажован је од идуће године на опери у Будимпешти. Честитамо ! На другој ванредној главној скзшштини Српске Академске Задруге у Бечу, држаној 16 јунија 1891) изабрана је нова управа са М. Сарделићем , медецннаром на челу, као предсједником. Унаиријеђен. Наш сараднкк Ипан Нтнић, досадашњи секретар Краљ. Српског Консулата у Приштини на Косову, унапријеђен је за Краљ. Ницеконсула у Битољу у Маћедонији.

Са тужним срцем приступамо, да у читуљу искрених пријатеља и сарадника Зоре упишемо још једно име, драго име ДР. ЛАЗЕ ДИМИТРИЈЕШ! &А окр. љекара смедеревског који је, прије кратког времена, испустио својз' нлемениту душу. Наша је туга тим већа, што није умро природном смрћу, него се, при купању, утопио. Овај млади, а ваљани књижевник, написао је већ неколико књига, које су увијек симпатично примане како од читалачке публике, тако и од критике. Ми спомињемо само „Писма из народа" и „Како наш народ живи", као његове најбоље ствари. У Зорн је написао чланак Туга за затгчајелг. Бог да му душу прости!

САДРЖАЈ: Од 8егарег-а: Српска библиографнја. — Одговори на питања нашег уредништва српским књижевницима: Одготра Марко Цар. — Пјесме: Са Шуђег парнаса — Пушкин: Жела, превсо омај Јован Јовановић. —ТштчевБ: 1 Пролетња олуја, превео Д. Ј. Димитријевић. — К. Величков: Знлгње сунцс, превео С. Д. Мијалковић. — Детлев фон Лилијенкрон: Слгрт у њшзи , превео М. Г1. — Роберт Хамерлин: Тренутци, превео С. Д. Мијалковић. — По Толстоју: Легенда о лгртвом псу, превео -ј- Никола Богосављевић. Ленау: Зилгња но\г, превео Божа С. Николајевић. — По Лудвигу Јакобовском: Кад те љубилл?.. превео Алекса Шантић- — Лудвик Бович: У шулги , превео С. Д. Мијалковић. — Приповијетке : Таса Миленковић: На гондоли. — Ђорђе Миловановић : Злгај. — Габријела Прајзова: Мати, превела Даринка Калићева. — Чланци: 01^а ЛУоћЉгиек: Александар Пушкин, превео М. Ћ. — Е. В. Пјетухов: 0 одношајилга Илшератођа Николаја 1. и А. С. Пушкина, с руског Вукосава Иванишевићева. — Р. И. Сементковски : Значај Пушкинов, превела Вукосава Иванишевићева. — Оцјене и прикази : 81;ерћапе СгОп1оуИсћ: СотгЉиИоп а I'е1ис1е с1е 1а Вгопскорпеигпошс сожссиШе аих спГегИез аих ег1сгИез гп/апШсз, приказује Н. Н. — Кроника. Претплату Зоре ирима њеиа Администрација, затим Издавачка Кп.шкарница Иахер и Кисића у Мостару, Дворска Књижарнпца Мите Стајића у Биограду и сви н.ени новјереници. — Рукописи шаљу се Уредништву. — Поједина свеска стаје 40 новчића. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајући од нетит-редка у једном ступцу и то: за једно оглашавање но 6 новч., за три оглашавања по 4 новч., ■к за впше од три пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 30 новч. биљеговине.

штамил св у штамиарији и пгв0м бос.-херц. свијетло-штампарском зав0ду, издавачке књижариице пахер и кисића у м0стару. 99.