Зора

(

Зорд

лнст ЈН 3 В7ЈН V, и КН^И^^^ЗНОСТ ^лдсник "1% ДнцК

ЈОЗ^Н Д ->у ^к>,

Излази ночетком сваког мјесеца. Износи 4—5 табака а цијена јој је: на читаву годину 4 фор. или 9 д., за ђаке 3 фор. или 7 д.

У МОСТАРУ, 1. ЈУЛА 1899.

ј^РПСКА 'ЗИБЛИОГРАФИЈА

3] јј^ете јс казао: „В° ли јем неправду него неред!" И ове Ј^ријечи згодно карактеришу њеЈг мачку уредност, сређеност па чак 1- и педантерију у свему. Нека туђ геније изнесе какву нову истину науке, први су Нијемци који ће је дотурати, усавршити, у систему раздијелити, — уредити. Србин би опет волио и неправду него ред! И ово је карактеристика српског народа. Једна његова јака особина, то је неред. И она се огледа у свему па и у књижевности. Нећу да говорим о неуредности спољашње израде српске књиге, о неукуснпм и неједнаким ФОрматима њеним, о штампарским погрешкама и неуредном изласку појединих листова и књига, — о том по том.* Какви смо, такви смо, наши смо! Пмамо једну неуређену, неукусну, разбацану * Издавачк-а Књижарница Пахера и Кисића у Мостару са својнм збнља укусним и елегантним изданзима чини частан изузетак. Писац.

хрну књига, коЈа Је представник српске књижевности, онакве, каква је. И том је јаду тешко од једном помоћи. Све спалити па све у новом издању издати, то је не могуће. Али једно је могуће, а то је да знамо шта и каквих све књига имамо у тој хрпи наше књижевне сиротиње. Ми немамо ни најпримитивнијег инвентара овог нашег малог умног блага. Ми не знамо шта у својој рођеној кућици имамо. 'Гуђе књижевности, то су поплаве силних издања, и у тој поплави не прође ни једна капљица неопажена, необјављ>ена и неуведена у онај велики зборник свију издања те књижевности, у — библиографију. Већина наших књижара, то нису стручњаци, то нису књижари, то су бакали. Мјесто да се интересују за сваку новину, да комплетују своја стоваришта, да се натичу што потпунијим и савршенијим каталозима