Зора

Стр. 218

3 0 Р А

Бр. VII.

књига, они често враћају нова издања њиховим накладницама ни не отворивши пошиљке * Од таких књижара немамо се чему надати. Нити имају спреме за ијоле критичко издање библиограФИЈе, нити воље и смисла бар за иотпун и ваљан списак оних књига које су растурене по њиховим књижарама. Њима мора неко други притећи у помоћ и утурити им таку књигу у руке — то су наше књижевне корпорације. Тује Сриска Краљепска Академ ија у Биограду ; Сршка Машица у Новом Саду; и Сриска Књиокевна Задруга у Биограду. Од њих троје нека договорно прими овај часни задатак на себе било Академија, било Матица а било Задруга, те да почетком 1900 године добијемо једну потпуну Српску Библиографију свију досадањих издања и рукописа са тачним напоменама: има ли их у промету; у кога се поједини егземплари налазе, ако их је нестало по књижарама и — да ли су сасвим исчезли са лица земље. Овај огромни посао нашао би вољних сарадника дакле код књижевних корпорација свију јавних и приватних библиотека, код уредништава књижевних, политичких и стручних листова и најпослије код свију искрених пријатеља српске књиге. Материјал, који би могао донекле послужити за грађу овом заиста мучном али тако важном раду послужили би: разни списци библиотека штампани и нештампани,** * Једнни бољи катадог пружида нам је скоро Српска Краљевска Дворска Књижара Мите Стајића у Биограду, ал и то је један непотпун списак ли његова стоваришта. ** Одштампаних: Матичин Списак; списак Карловачке и Новосадске гимназијске библиотеке и други нештампани,

књижарски каталози* библиограФије **и биљешке појединих листова. Но како је наша и старија и новија књижевност развијала се већином не засебним издањима него највише по разним часописима, алманасима и у опће листовима, то би Српска библиографија била тачна и одговорила потпуно свом задатку тек онда, кад би нам изнијела и то, шта се све штампало у тим алманасима, љетописима, часописима и у опће листовима. Која би вајда била набројати стотину свезака Ошаџбине, Летоииса или ма ког било листа, а не знати шта има у њима. Томе би морали притећи у помоћ данашњи књижевни листови договорно, те било у додатцима, било у Кроници донијети садржаје свију досадањих течајева свога листа и оних, који данас више не излазе.*** Као готов материјал за овај рад напомињемо : Преглед садрокине деведесет књига ,, Гласника Сриског Ученог Друштва", од 1841—1891 године, саставио Јован Бошковић; Садрзкај свију Летоииса од 1—184 књиге, уређен по писцима и по струкама и Каталог сриских к-њига за 1899 годину Српске Краљ. Дворске Књижаре Мите Стајића.у Биограду. Колико би ово добро дошло српским књижевницима не да се лако одмјерити. То би био путевођа гдје да гтојединац потражи себи потребне грађе за своје радове, по чему да се ориентише, е да ли је што преве* Каталози: Стајићев, Поповићев, Јовановићев, Радаков и други старији и нови. ** Српска библиографија од Ст. Новаковића 1869. *** Уредништво Зоре отпочеће што прије ову мисију да нрши, све ако се на овај чланак позвани и не одазову, и не учине расподјелу рада. Но надајући се одзиву овог прешног и важног предлога, она овим бројем престаје доносити рубрику: Прегледа Листот, која је донекле била у служби овог задатка. Пр. уред.