Зора

Бр. VII.

3 0 р а

Стр. 219

дено ијш није, те да не троши своје снаге као данас, кад поједини преводи доживљују по пет издања а други нису видјели ни једног, то би биларучнакњига сваког књижевника, кондуктер на путу његова књижевна позива а осталим читаоцима неонјењив компас камо да упре своје очи, да би задовољио скоје умне захтјеве и нашао потребне интелектуалне хране. Лате ли се уредништва српских листова овог посла те сваки донесе прво садржаје својих течајева, а дотле

се расподијели рад осталих сада престалих часописа, онда би у најкраћем времену пружили огроман материјал једној од оних трију књижевних корпарација, која прими на себе овај озбиљан рад, тако, да би Сриска библиографија што прије и што угледније дочекала први дан блискога стољећа.* Позвани реците своју! 8ешрег * Молимо сва српска уредништва да овај чланак или отштампају или у изводу доиесу у интересу саме ствари. — Молба Ур.

4 Г О В О Р И

НА НИТДЊД МШ1Г 1. Шта мислите о српској сувременој књижевности ? — 2. Да ли се и који утјецај из страних литература осјећа у српској кн.ижевности ? — 3. Шта мислите о српској читалачкој публици ? -— 4 Шта мислите о српској критици, њеном данашњем утјецају и позиву ? — 5. Шта мислите о Срп. Књижевном Конгресу? — 6. Шта мислите о српској популарној књижевности? — 7. Шта мислите о српској драми ? — 8. Како судите о хумору у нашој књижевности ? 9. Шта мислиге о дјечјој књижевности у нас Срба? — 10. Шта мислите о утјецају данашњих политичких прилика у Срба на развитак народне књижевности, особито белетристике? Драги Дучићу! И 1Рар да ти по реду одговарам на сва она питања, која ти онако олако ггоставл^аш, као да бајаги питаш: ко је створио првог човјекаРили: које открио Америку ? А не видиш, болан, да би за исцрпан одговор на њих требало написати читаву књигу, и то књигу подијељену у онолико глава, колико си у својој цедуљици задао питања. Да прекратим себи муку, а читаоцима досаду, ја ~ћу изабрати средњи пут, и некоје од твојијех упита —

СРЛСКЖМ НЊИЖЕ1НИЦ ИД А који су мање важни — напросто обићи, друге само додирнути, а на остале одговорити колико је могуће у краће, управ: сумарно. 1., Шта мислиш — велиш — о суврел1еној српској књиокевносши? Право да кажем, не мислим много добро. — Мени у њој све изгледа некуд јадно, укочено, неженијално. Наши су старији пјесници сами себе преживјели, а млађи „избраници муза" не језде више на крилатом Пегазу, гледајући смјело у „јарко сунашце", него су и они, малијем изузетком, Филистарски узјахали на велосипед, па јуре по — главноме друму. У символском језику то значи: побједа медиок ритета. Данас је свакоме просто да се вози на бициклу и — вјера и бог — мало ко и изостаје; данас може да буде пјесник и књижевник ко год хоће, и то и јесте узрок што се, у књижевном сиорту, не разликују више бољи од горијех. У осталом, како би могло и бити друкчије? Ко се, од не-књи-