Зора

Стр. 286

3 0 р А

Бр. viii.—ix.

збабано, птичије лице Настино . . . Ј осифов деда по материној страни добио је ових дана парастосе по служиначким собама, уједно су ти парастоси доведени у свезу са дневним питањем, на кога се од тада поче изненада простирати светлост. Одкуда то у тим кретенским мозговима, чије хемисФере су срасле . .? Из сребрне шкољке помоли се опет ружопрста зора и заплави ваздушни свод над кућицама у којима дремаху уморни људи и проспе из своје бесмртне шапице течност живота прскајући прљава лица раденика и терајући сан. Већ одавна будни шарени јунаци певах}г песме обнове у природи а биљке ширише чашице са шећерним соком и мирисом; свежи зрак трепташе сркан од свега живог, и од чупаве њушке гаџине, и од чупави уста газдиних, и балава носа оног снажног рогатог вола што му се сијаше длака. Чуше се гласови, вика, песме, хрзање, шум . . . „Ура . . ." викну Ј осиф из постеље и истрчи голишав на прозор па га разјапи и с раширеним ноздрвама потегне дах из баште пред кућом. Ура . . . одјекиваше шум из дал^е и близа . . . А хектор помисливши да и он сад треба шта да учини заурла радосно и залети се на маторог мачка, који се стреловитом брзином успужа на руб од плота и накостреши Фркајући. Хектор кеФће и урла и окреће се Ј осифовом прозору па поче скакати и он на плот. Слушкиња упозна једним махом опасност положаја и последица, и знајући колико вреди одлучно дело потегне ципелом Ј осифовом што је пред кућом чистила, па Хектора у ртењачу . . „Ура . . ." кликну поново Ј осиф који тај секундин- меневар посматраше, . . мачак заковрча и преврте се у туђу авлију, Хектор от-

перја у ладовину, а слушкиња се окрене зачуђена и прљава ко судопера и кад виде ЈосиФа искеси се као мајмун. — „Ура . . ." викну он још једанпут и избекељи сенању... Дан после шетао се Ј осиф по алеји осећајући се новорођеним и умивајући кретати и мицати удове по овом свежем зраку после три дана лежања. Заборавио је све, и најближу прошлост ... Настали су дани после чијег нестанка он сам није умео да каже да л' су збиља прошли, тако су брзо прошли, и да л' су збиљ-а тако угодни били, кад му је сад тако неугодно . . Нова познанства, неки мали радови, забаве . . чудан случај је односио ЈосиФа у средиште тога; ишло је брзо све; није се знало где почиње а где престаје сам; он је жемурећки лутао тамо амо по том пустом животу; а његова соба са шкрињом где су стојале исписане артије била је само ложница. — Ред дана, поворка дана пуних пусте безбриге и весеља, али грозне досаде, или тамних мисли; после прође та поворка а да л' се човек забленуо и окренуо ? . . као кад искуца дванајести сат па П1та је било?.. дуже преживаше успомене. Родитељи су били жалосни, што Ј осиф за десет дана иде да настави студије, а весели што не седи дуго у ноћ као пре. К"од родитеља су туга и радост помешали због деце. Они то и сами знају, лако подносе. Једно јутро кажу: „А сад морамо бити жалосни и весели . . ." па и буду. Очев глас, који је корио матер што плаче, јецао је; речи су им испрекидане ал' им Ј осиф види значења, па грли заносно своје једине и праве пријатеље; а срце му почиње да зебе при том растанку и та се зима