Зора

Бр. X.

3 0 Р А

Стр. 355

приложак историји Српске цркве од Попа Лазара Богдановића. „ Ја сам Србнн", приповјетка Радоја Домановића. Брака, причица од Јована Г Б. Пантелијћа. Браки Мухамедове пјере, пјесма од Р. К. Брака, комедија у три чина, написао М. Цветић. Стане кука у Црној Гори, нанисао Андрија Јовићевић, учитељ. Стдбене пјесме из Пирота, прибиљежила и обичај описала Јела. У природи, неколике прпродописне цртице написао Богдан Јанковић, проФесор. Српско небо, израдио Јеленко Михаиловић, проФесор. Изпештај о СЂетосатзској Вечерњој Школи, од Јов. Миодраговића. Милош С. Милојепић, некролог од Зар. Р. Поповића. Протопрез. Јеврем А Плић, некролог од Зао. Р. Поповића. Марко АксентнјетФ, некролог од Попа Лазара Богдановића. Изигала је Њемачка вјежбеница за III. разред основних гакола у Босни и Херцеговпни, написао 'Буро Вз'јхер, директор учитељске гаколе у Сарајеву. Цијена 25 новчића. Алекса Ј. ПопотЛ, наставник војне акаде.мије у Биограду позива на претплату свог Српско-турског н турско-српског рјечника, који ће имати близу 15.000 разних арапских, перзиских и турских ријечи. Рјечник ће бити штампан на финој сатинираној хартији, а цијена му је 6 динара. Ретка срећа зове се нова гааљива игра у 1 чину, што је предложена Српској Матици за награду. Писац је гђца Милева Силтћ а оцјењивачи су Јован Грчић и Радивој Врховац. Гете н срнска народна појезија. Бранково Коло донијело је пријевод расправе дра. Матије Мурка са горњим натписом, гато је изигаао у Бечком недјејСном часопису Т)1с 2.еИ. Школа ва виолину израдио за средње школе у краљевини Србијп Влад. Р. Ђорђевић учитељ музике и пјевања. Цијена 3 динара или 3 круне. Књига је рађена у Бечу, на лијепој хартији, и има врло укусан облик. Може се добити код потписаног у Јагодини и у свима књижарама. Р а в н о Је ли Петофи био Србин ? Мађари су ово дана прославили свечано 50-годишњицу јуначке смрти њихова пјесника Александра Петефија на бојигату код Шегегавара у Ердељу 1849. год. Том приликом подигнут му је и споменик на самом бојном пољу. Нас се ова прослава у толико тиче, гаго су на њој Мађари и свечано н званично прнзналн, да је њихов велики пјесник Александар Петефи (некад Петровић) поријеклом — Србин. Званични и главни говорник Миклош Барта, иначе велики гаовиниста мађарски, говорио је на прослави око споменика код Шегегавара о Петефијеву поријеклу и раду и том приликом рекао: „Будите поздрављени пријатељи Србн, којн сте

нам двнје звнјезде нстакли на Мађарсколг нсбу. Дамјанића и Петефија". Ово званично нризнање са мађарске стране (које је гатампано у свима мађарским листовима, а ми га узимамо из 210 броја „Ма^уагогвгајЈа") ријегаило је најзад ово спорно пптање, које је досад само за странце, а не и за нас Србе, било спорнс. — Додајемо још да су ђенерал ДамјаниК, као н министар правде Сава Вуковић, оба прваци у мађарском покрету 1848/49. год. били — Срби. Јубнларни Албум. Господин Пера Добриновт.., члан Срп. Нар. Позорнгата прославио је лани своју двадесетгодишњицу умјетничког му напорног и бурног жпвота. Српски народ дао је видљива знака своје особите симпатије према своме миљенику Пери, а за успомену на те дане господин Добрпновић издаје скорим један албум слика својих најбољих улога. Писац ович редака имао је срећу прегледати до близу стотпне фотографија кабинег Формата из умјетничког атељера дворског фотограФа Милана Јовановића из Биограда, у којима је једна слика љепгаа од друге. Сви они типови, које је управо Добриновић креирао на позорници, ту су у наЈизразитијим позама поређани. Гоеподин Добриновић намјерава овај свој Албум дати израдити у једном од најбољих њемачкик умјетничких завода. Кад буде вријеме ми ћемо о евему више проговорити, а за сада износимо само нашој штованој публици на знање топло јој препоручујући тај драги албум њенога љубимца. Баз Шегатсће Есћо доноси у свом 22. броЈ 'у из пера Георга Адама међу осталим ове ретке о сувременоЈ' српској белетристпчној журналистици: „Послиједњи дани МЈ 'есеца јуна ове године донијели су српскоЈ' књижевности узвишену свечаност: педесетгодишњи пјеснички јубплеум „српскога барда" Змаја Јована Јовановића, о коме је било спомена у претпрошлом броју. Почетак рада овог опће љубљенога пјесника у' свом народу пада у доба новопробуђене српске књнжевности, која је ускрсла неуморним радом славнога Вука Стефановнћа Карађића. У дугом времену свог пјесничког стварања, које ни данасјош није престало, стајао је Змајова — тако се он обично сам назива — вјерно и чврсто раме уз раме свом народу и у својим пјесмама умео је да све оно мелодички одјекне, што Ј "е срце Србиново загријевало. Сасвим је дакле природно што га сви српски листови радосно и одушевљено прослављају. У „ Вранкову Колу" које му је читав број посветило, истиче Радивој Врховац његов значај за српску књижевност, а Марко Цар у једној краткој скици слави мисаони садржај његових пјесама. Др. Милан Савић у једнбј малој студији поставља уз лиричара Змаја, епичара Ђуру Јакгиии^ и драматичара Лазу Кости^а. Уз ове радове надовезује читав ред посвета, личних успо-