Зора

Стр. 356

3 0 Р А

Бр. X.

мена из пера одличних српских личности на пољу српске књижевности. — И херцеговачки часопис Зора доноси у својој Змајевој свесци велик број таких посветних радова у везамом и невезаном слогу у славу јубилара. Овдје износи Стетн Жакула преглед Змајева рада као лнричара, као патриотског пјесника, као хумористу и сатирика, где је нарочито још истакао његове засчуге по дјечију књижевност и приказао га као изврсног преводиоца. Кратке вијести * Историја бугарске цркпе. Синод бугарске Егзархије у Цариграду расписао је 4000 динара награде за дјело о Историји бугарске цркве од њена постанка до данас. Рок за израду ове расправе остављен је пуне четири године. * 16. Августа прослављен је у цијелој Њемачкој сто педесети рођен дан највећег њемачког пјесника Рете-а. * 20 Августа отворено је у Хрпстијанији најсвечаније норвешко позоригпге у присуству краља Оскара, и пјесника Ибзена и Бјернзона. * Мађарско „Народно Позориште" даваће у овогодишњој сезони Тургењевљев комап „Курзовкин". Ово је први руски комад на мађарској позорници. * Према позиву предсједника књиж. одјелења Матице Српске умољен је члан Ммлутин Јакшић да говори у спомен чтану Мани Грбпћу а Аркадије Варађанин члану Дим. Јосићу. * У репертоар Српског Народног Позоришта примљено је дјело: „Туђе улоге", комедија у 4 чина, написао Ј. П. Полоњскр, превео Јован Петровић. * Наш Ерли сарадник госнод. Јован Максимовић професор гимназије Кнеза Милоша Великог у Крагујевцу именован је за надзорника Народних ГПкола друге класе округа крагујеначког. * Честити игуман манастира Раванице господ.ин Сергије Попић штампао је своја два говора, говорена приликом троносања новообновл>ене цркве манастира Врдника Раванице и приликом посјете Сантовчана истог манастира. * „Женски Свет" излазиће од Нове године двапут мјесечно у истом формату. * „Просветна Задруга Српкиња у Старом Бечеју" прославила је 15 августа свечано своју двадесетпето-годишњицу. * Мјесеца октобра о. г. као гошћа играће у Загребачком Хрватском Земаљском Казалишту Сара Бернхард са својом дружинсм, а одмах иза ње Ермете Новели опет са својом дружином. * У Лајпцигу почеће излазити у свескама Свето Писмо Старог и Новог Завјета са 1000 илу-

страција најславнијих умјетника свијета. Биће 40 свезака по 40 Фенига. * За предсједника Српске Академије Наука у Биограду именован је краљ. указом г. Сима Лозанић, садашњи министар на расположењу и изучени кемичар. * Мавро Јокаји, коме је сада 74 године, вјенчао се, како из Будимпеште јављају, 4. о. м. с глумицом Арабелом Нађ, којој је сада 20 година. Младенци су послије вјенчања у 2 сата по подне отпутовали у Беч. | Ч И Т У Л А I Владимпр М. РадовиК. И ледена смрт ману својом косом и покоси још један драг живот, покоси га у најоољој снази, у 36. години. Први оснивач српске књижаре и штампарије у Херцеговини, оснивач политичкога лнста „Српскога Вјесника", једаи од најврједнпјих синова српскога народа у овим земљама Владимнр М. Радопнћ, недавно се растао са варљивим овим свијетом и отишао горн у љепши и бољи, да се пред престолом Свевишњега помоли за срећу и спас свога народа. Лака му земља! Владимир Јакшић, начелник министарства народне привреде у пензији преминуо је у Биограду. Као начелник статистичког одјелења издавао је ДрЛавочнс Србнје. Положајем својим био је сретан да понесе највише страних ордена што их је ико у Србији до данас понио. — Лака му земља! Петар Н. Бесаровнћ. Један млад живот, једна нада породице своје и један раденик на српској књизи нестао је међу живима. Као слушалац филозоФије у својој 21 години живота преминуо је у Јабланици тражећи лијека у њеном свежем ваздуху и зеленилу. Пера је био почетник али озбиљан радиша српске књижевности. Родио се у Сарајеву, а син је умрлог даровитог приповједача Николе Бесаровића. Покој ти души! ЈапиЈ.ије Пан. Дробљак, свршивши Велику Школу у Биограду и огишавши у туђину да настави студдје, умре као „добар, искрен друг, чија је душа била пуна љубави и милоште, он није знао да мрзи. То се види и по његовим пјесмама које су овчје ондје угледале свијета. Али још више што га је уздизало изнад његових другова и вршњака, то је била силина његова ума, гвоздена воља за рад и изванредна интелигенција, који су му тако велику будућност отварали . . . Али је не само својим пјесмама он наговјештавао себи велики глас, него је његова жива Фантазија и бујан ум,још у тако младим годинама, засјекао у драму, и он је у својој деветнаестој години написао ону лијепу, у стиховима драму: Потоњи деспот која се већ неколико година игра на биоградској позорници". — Мир његовој млађаној души!

САДРЖА Ј : Јован Ристиђ. — Одговори на питања нашег уредништва српским књижевницима: Одговара Света М. Јакшић. — Пјесме: Лјесме Ј^ладе Јобаиобића: Извикан, Није суђено, Љубатик на смрти, Сени Војислат Ј. Илијћа. — Приповијетке : И. Ћипико: На сунчевој Лсеги. — Бранковински: Усалглена путница. — Ј. Непгу СггеуПН: Јагоде, превела Мил. ГТ. К. — Антон Чехов: Шалгпањац , превео Д. Ј. Димитријевић. — Чланци: Књиокевни -рад Архилгандршпа Нићифора Дучића , написао Шпаго. — Фридрих Слгетана , чески композитор, прибиљежио Н. С. П. — Оцјене и прикази: 1хаЂгапе рјезте 8И^гја 8^г. Кгапјсе^гса, приказује Уредник. — Кроника. КњиоЈсевност. — Разно. — Кратке тгјести. — Читула. Иретплату Зоре прима њена Адмпнистрацпја, затим Издавачка Књижарница Пахер и Кисића у Мостару, Дворска Књижарница Мите Стајића у Биограду и сви њени повјереници. — Рукописи шаљу се Уредништву. — Поједина свеска стаје 40 новчића. — Прима трговачке п друге огласе, рачунајући од петит-редка у једном стуицу и то: за једно оглашавање по 6 новч., за три оглашавања по 4 новч., а за више од три пута, као и за огласе на-читавој страни, знатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 30 новч. биљеговине.

ШТАМПА СБ У ШТАМПАРИЈИ И ПРВОМ БОС.-ХЕРЦ. СВИЈЕТЛО-ШТАМНАРСКОМ ЗАВОДУ, ИЗДАВАЧКЕ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕР Н КИСИЋА У МОСТАРУ. 99.