Зора

Бр. XI.

3 О Р А

Стр. 387

Она је постала овако. Године 1827 изда Мериме у Паризу књигу ]јв 6иг1а ои 1е с 1101 Х <1е роеззе.ч ШупсЈиез гесиеаШез Дапз 1а 1)а1таИе, 1а Вовте, 1а СгоаМе е!; 1' Негге^оТ1пе. Из тога зборника и Пушкину и Мицкијевићу паде у очи једна иста песма Хе Мог1а^ие а Уетзе. Текст је Меримеа у прози; и Пушкин и Мицкијевић су га ставили у стихове. Пева се ту обманут Морлак (Србин из далматинских гора) у Млецима и његово јадиковање за својом домовином, њеним језиком и њеним обичајима. Предмет има неке сродности с познатом сценом из „Горског Вијенца" и с извесним странама списа Љубишиних о утиску Млетака и њихова живота на наше људе. Занимљиво је веома како је тај предмет привукао пажњу рускога и пољског песника и то чак кроз записке францускога писца. 0 њима, у осталом, види Дело за јуни ове године, стр. 445—446. Н. Са Влтаве на Нпшаву Др. Алекс. Љ. Митровић. II. Задар, Шталгпарија Ш. Арпгале. 1899. Цијена 70 новчгФа. Као што нам је у првом дијелу своје књиге приказао чешку пријестоницу и њезине знаменитости, те широким, али вјештим потезима, истакао главне моменте из историје чешкога народа, тако нам сада Др. Митровић описује свој пут у „некадашњу српску Атину", у Нови Сад, своје пландовање по „китњастом Сријему", и свој боравак у „кући ратова", у Биограду, и путовање по унутрашњости Србије до Ниша и Нишаве. И овај други дио Митровићева путописа красе исте одлике, које су карактерисале његов први дио: лакоћа стила, чистота и правилност језика. Шта више рекли бисмо, да је у Митровића језик и сувише правилан, тако правилан, да понекад та правилност хоће да пређе у стереотипску једноличност. Али кад се писац мање брине да у стопе иде најновијим нашим граматичким законодавцима, те попушта више уздице своме инстинкту, онда је он кадар да напише таковијех страница, које се могу да прочитају у сласт и по више пута. Ово доказује, можда, е је Митровић више публициста, него ли улгјетник; али доказује уједно и да је он, по своме темпераменту, добар саизеиг, који би грехота било да се извргне у филолошког педанта.

Књиге, као што је ова, заслужују да се њихов број помножи, и ми се надамо, да писац неће ни у будуће занемарити овај „литерарнији" и свакако благодарнији дио својега публицистичког рада. И.

Роујез! кпЈ1геупо8М ћгуа!8ке 1 8гр§ке Nаргшо Ђг. Ојиго Зигтгп. — Тгзак % паккиЈ.а кпјггаге 1 ј . НаНтапа (КидИ г Ветвсћ) Аадге}) 1898. (Јгјепа 3 кгипе. Празнина, која се осјећа и мећу Србима у немању стручно и ваљано написане и састављене историје књижевности, осјећала се и код Хрвата. Ту празнину, која не служи ни једним, ни другим на част и дику, латио се да попуни вриједни професор Др. Ђуро Шурмин, са срећом, која је у овој књизи промјенљива, и објективношћу, која на више страница ове повјести није хладна и трезвена објективност науке. * Књига је подијељена у три главна одјељка: Увод у књижевност, Хрватска књижевност, и треће: Српска књижевност. У Уводу је прозборено о народном језику Хрвата и Срба, о њиховом народном животу, о умотворинама (пјесмама, приповијеткама, пословицама, и загонеткама), па су том приликом побројана и издања главнијих и познатијих Збирки Нар. Умотворина. Иза тога је на реду писмена књижевност старословенска, гдје је говор о животу и раду св. Ћирила и Метода, о писму и језику, којим су писали, као и о њиховом књижевном раду, па су онда набројани и описани старословенски споменици писани глагољицом и ћирилицом. У другом одсјеку Хрватска књШсетост престављена је опширно и с великом љубави борба Хрвата за глагољицу и славенску службу, а и рад око глагољске књижевности. То би било прво књижевно доба, а у другом се износи спљетска књижевност у XV. и XVI. в., књижевност на отоку Хвару у XVI. в., књижевни рад у Задру, па у Дубровнику, књижевност у осталој Далмацији XVII. и XVIII. вијека, па књижевни рад у Босни, Славонији и Хрватској. Треће доба почиње са илирским покретом, који је приказан на стр. 149—161, онда се црта доба махнитог апсолутизма до оснивања академије, па књижевност од 1868. год. Трећи је одјељак посвећен Српској књижевности, која је подијељена у два доба. Прво доба говори о