Зора

Стр. 388

3 О Р А

Бр. XI.

старој српској књижевност (од XII. до XVIII. в.), а друго доба о „смјеру црквено-словенском" до г. 1814., о борби за нар. језик од 1814—1847. г. даље о књиж. раду од 18471868., и о књиж. раду од г. 1868., па овамо. На крају је књиге тумач споменицима и имена онијех писаца, што се спомињу ма гдје у овој књизи. Уз многе писце, како хрватске тако и српске, додани су и њихови ликови, који су већином сви врло лијепо и умјетнички израђени. Ето, то је кратак и летимичан пријеглед, шта све има у овој „РолјевИ", али одмах додајемо, да нијесмо задовољни, нити можемо оћутати, што је Шурмин стрпао и дубровачко-далматинску књижевност под одјељак „хрватска књижевност". Држи је дакле искључиво хрватском. Нама је апсолутно немогуће схватити, с којим је правом Шурмин то учинио ? Да р и. п окатолич кн карактер дубровачко-далматинске књижевности значи хрватство, хајде, де; да се Дубровчани ма гдје признају Хрватима или да бар онолико њима симпатишу у својим дјелима, колико нама, хајде, де; да је Дубровник икада био политички потчињен хрватској држави, или да је бар имао каквијех блискијех веза са Хрватском, као што је то био случај са српском државом, хајде, де, — али од свега тога нема ништа. Онда и није било развијене нацијоналне свијести, него вијек, у коме се одушевљавало за Словинство, а затијем се повело доста књижевника чак и у овоме вијеку, па послије окренуше лећа Словинству, да поћу природнијим и пречим путем. На пошљетку, ако хоће, и осјећаји данашњег Дубровника, као и његови интелигентни преставници у књижевности (М. Бан, пок. Медо Пуцић, Перо Будмани, пок. Казали, Др. Богишић, каноник Стојановић, Др. Лујо Кнез Војновић, Др. Милан Решетар и др.) не иду никако у прилог лабавој теорији Шурминовој. Уз све то упућујемо Шурмина, да прочита књижицу „ВиБгоусаш јевд И Нгуа!;] ?" Тијем ипак не ћемо да речемо, да је дубровачко-далматинска књижевност српска. То не, али она мора у историји српске и хрватске књижевности имати засебан одјељак, у ком се не ће називати ни искључиво хрватском, ни искљу-. чиво српском, него — уз потребно разјаш-| њење: зашто се тако учинило — држати је заједничким благом, што смо га и једни и други наслиједили. Исто је тако погрешно, што Шурмин напротиве држи заједннчкилг благом народне умотворине, као да ту има

неке неизвјесности (попут оне у дубровачкодалматинској књижевности), а не ће, да се сјети, шта је о том рекао у свом „АгсНу"-у најкомпетентнији у томе чувени слависта и научењак проф. Јагић, кад му оно послаше из Загреба прву књигу хрватских народних пјесама, а да и не спомињемо његово мишљење о Вуковим скупљеним радовима. По признању самога Шурмина, у прво или најстарије доба иду пјесме, „и којнпа зе забиуа1о 1га^оуа т1к}1оо-јје. рпроууескпја 1 а1;агтзко§а ггто1а пагоДпо^а" (као н. пр. Огњена Марија, Кумство Грчића Манојла, о Рељи Бошњанину и т. д. У друго доба иду пјесме, које пјевају „о згрзкпп у1ас1апта 12 киее ^етаггреа". Треће је доба нар. појезије борба с турцима, четврто пјесме хајдучке као н. пр. о Старини Новаку, Грујици и др. а пето пјесме о устанку Срба за ослобоћење под Караћорђем и Милошем. Занимљиво је сад запитати се, па у којем се добу пјева о Хрватима? Уз ове двије има и трећа кардинална погрјешка, што је српској књижевности посвећено врло мало, и то не баш са особитом симпатијом (76 страна), док се о хрватској говори рег 1опо-ит е1з 1а1;ит (184 стране). Кад је већ тако учињено, онда је неоправдан натпис „Роујез!; кпЈ12еупоз1;1 ћгуа^зке 1 згрзке", а боље би одговарало унутарњем распорећењу, да се рекло: „Роујев!; кпЈ12еупоз1;1 ћгуа^зке за озоМ{;ш1 ро§1е<1от па кпргеупоз!; згрзки". То је, што имадосмо замјерити у опће а у најбољој намјери. Што се пак тиче погрјешнијех појединости, и те ћемо напоменути. Одјељак о народним умотворинама, „какоупп зе пе тоге роповШ шјеЛап (1ги§1 пагос!", обрађен је доста површно, и ако има читава литература о том нашем народном благу. 0 мећусобном односу самијех пјесама, о њиховој техници, па о питалицама, гаталицама и клетвама, које су такоће саставни и неразлучни дио нар. блага, није проговорено баш ништа. У Одјељку о дубровачкој литератури назива Шурмин Гундулића Иваном, а то је нетачно, мјесто: Ђуро Франа Гундулић, што је потврдио и г. Лука Зоре у једној од пошљедњих година „Јавора". з. Код Палмотића спомиње Шурмин, како је |„1 §ао и Воапи, с1а Јиисауа зато сИја1ека1;, а ■Чо се Мћ ^ оуог ћегее^о\ г аск1, којгје г с1апаз кпјгге^пг јеггк з^гк НгуаГа"* (стр. 96.). Хвала брату Шурмину на том признању, само је штета, што Хрвати не знају добро тај * Курзив је наш. Оцјењивач.