Зора

Бр. XI.

3 0 Р А

Стр. 389

српски дијалекат из еминентно српске покрајине, као што га не зна ни Шурмин, него пише: врогпаји (стр. 3.), паоБгаг^а (стр. 4.), роЈгааауаји (стр. 17.), папуауаН (стр. 25.), Јосиуап (стр. 34.), ос1гахауаји (стр. 39.), рогаБа (стр. 65.), рос1ауаН, гакоПс1 гв^уо (стр. 66.), паТзипјеп (стр. 90.), с!оИбпо (стр. 79.), 2 с 1 уојпо 8(; (стр. 130.), па)ЈО /пот (стр. 135.), с1озЦја1а (стр. 159.), т-агНо (стр. 161.), иг^ајапје (стр. 162.), § - ог1Ј1\ т е (стр. 172.), и т. д. Врло је смјело од Шурмина, што назива бос. ћирилицу или босанчицу „босанскохрпатско.п ћирилицом" (стр. 1-33.), кад нема ниједнога босанског фрањевца-књижевника, који је тако назива, а међутијем сам Шурмин вели, да „ве и пекгт ^1азоу1та гагНкије оЛ згрзке с1пНее" (стр. 115.), као и то, да је најстарији писац Матија Дивковић свој „Наук крстјански" превео с латинског језика „и јег1к 81оу1пзк1 1 81оу1 згрбкгет!" (стр. 116.), а то је и најбољи утук на необзирност Шурминову, који је стрпао и књижевни рад босанских фрањеваца под капу хрватску. Да још буде грђе, вели Шурмин и ово: „Л т аго(1п је (т. ј. у Босни и Херцеговини) Беи 12штке М1о рогпа1:о зато р18то сЈгНзко, с1ок <уа 111Је ос1 ])Г081ооа 81:о1јеса робе1а 18Нзк1\ г аН 1а(11пса, 1:е и росеЉи оуосга ууека те§ји каЂоНспиа 1 тићатес1апс1та 8а 8\пт 18Нбпи1а" (стр. 121.). А то није тако! Латиница се почела код нас уводити од окупације, а дотле се за њу није ни знало. Потсјећамо Шурмина само на „Босну", знапичне новине вилаета босанскога, које су излазиле на српском (Л ири.шцом ) и турском језику у Сарајеву 1866. и 1867. г. У одјељку „Доба илирскога покрета" спомиње Шурмин као присталицу Гајевих идеја и Његоша, а требао је прије споменути познатога Илирца Дра Петра Јовановића уредника „Бачке Виле" и бившег директора гимназије новосадске. Нема сумње, да Шурмин претјерује, кад вели, да је хрватски народ створио од г. 1835. до 1848. с Гајем на челу то, да је још поред осталих добитака „Нгуа(:зка ро8 (;а1а осНиспот гавШршсотзк^уепзко^а ји^а", (стр. 160.). Ту је Шурмин требо бити мало смјернији. Што се дакле тиче тога наметања у „Роуј. кпЈ1/." од стране Хрвата, упућујемо Шурмина на г. 1102., а Шурмин добро познаје ту историјску и по Хрвате кобну годину, која је по ријечима првог и најбољег хрватског историчара пок. Рачкога „ргуа 1 уеНка ро^геака ћгуа^зко^а пагос1а,

8 које 1 1Ш (ГГгуаН) с1апаз 1гр1то". Још вели Рачки „с1а ае и (тајпот зато зауеги 8 ГГ^агвкот то^аЗе и Пгуа(:.8кој ос1":ој 11:1 пагаМај, коЈ1 је и^агзкој ће^етотјГ гаро8Шв1о г :г/гогио јидоактешке т1егезе и (види: 1лв 1: от 1 јес1поо;а аиНитоа!® ос1 1)1'. Г. Каско^а).* То изнесосмо, да се види, како и с колико се права и смјелости може истицати Хрватска за заступницу славенскога југа. — И код Прерадовића се хтјело више обзирности. Кад се може код Станка Враза споменути, да је по роду Словенац, а за Богослова Шулека, да је Словак, онда, зашто се прешутало и код Прерадовића, да је по рођењу Србин (што свједочи и његово признање у писму упућеном Вуку Караџићу, гдје вели: „Што ја као Србин". . . — види „Бос. Вилу" бр. 18. г. 1897 —). Но све је то мало. Шурмин тјера чак дотле, да ставља под одјељак „Хрватска књижевност" и рад једног Огњеслава Утјешеновића, Божидара Петрановића и Меда Пуцића, а говорећи о Николи Томазеу, вели, како је он у својим „Искрицама" изнио праву појезију у прози „рЈшс! о ћгуа&кој у1авН, пагосЈпозИ 1 јег1ки", па за потврду тога напомиње издање „Матице Хрватске" од г. 1888., које је прост фалзификат (Види: „Искрице" у издању С. Књ. Задруге VII коло). За језик старе српске књижевности (у Одјељку „Српска књижевност", вели Шурмин, да је био језик црквено-словенских књига, а то није баш тачно, него би боље било, да га је назвао срмско-сло/зенски.а т. ј. то је био старо-словенски језик замијењен гласовним особинама српског нар. језика, што, разумије се, није увијек дошљедно извоћено, јер је књижевност била у рукама духовних лица, која су инстинктивно уносила и црквенословенске ријечи, али тек, тек, та би дефиниција била боља и с педагошког разлога оправданија за разлику од језика у славеносербском перијоду, гдје је важио црквенословенски језик, који су погрешно називали слапеио-сербским , а то је био руско словенски, т. ј. славенски замијењен гласовним особинама рускога језика, са примјесама народнога говора. Иначе се по Шурмину не види тачна разлика у језику српско-славенске и славено-сербске књижевности, што је требало боље и јасније истаћи. Законику је цара Душана, том огледалу нашега старог друштвеног, вјерског и државног живота, посвећено у свему — 12 редака, а за књижевност, што је преостала од радње

* Курзив је наш. Оцјењивач.