Зора

Бр. XII.

3 0 Р А

Стр. 431

од разних списатељица, који се нимало не разликују ни по садржају ни по Форми од дједа мушких колега пољских и туђих. Најзнаменитија списатељица иољска а уједно и водитељица читавог модерног правца женске литературе у Пољака јест ЕИга Огкеагко. Њезнни се романи преводе врло много на руски, њемачки и Француски језик и сада баш издаје у Варшави ново дјело „Аг^опапм". У коме се опет из нова одсјева сав њезин велики таленат. Од млађих је знаменитија 2ова Јетке, која је издала ове године збирку новела, у којој се види додуше, много туђег уплива али и знатан, самосталан таленат. У својим новелама црта она дјецу нашег доба, индивидуе болесне, који пате од болести превише раФИноване цивилизације, пуне слабости и страсти, нервозне, све на подлози читавог нашег вијека, који се распада и изумире. Све и најцрније стране представља истински и немилосрдно, нема код ње оних сталних добрих и злих карактера, познатих нам по старој шаблони т. ј. апсолутно добрих и апсолутно злих. Без сграха анализује она душе својих јунака, најмањи покрет не може јој измаћи. Н аравс ки. да јој је тим основан тон изашао цри, песимистичан, али ипак нигдје није прешла границе истине, нигдје не вријеђа естетично ч\-вство. Па ипак је човјек кад књигу прочита незадовољан и досга му је већ тих тамних појава дегенерпсаних и одцјељених од масе људства, који су интересантнп као изнимке, а одвратни као карактери. X. Г. Кратке вијести * У 20 и 21 броју Нот Нскре изашао је диван њемачки пријевод пјесме Милорада Ј. Митровића: Била једном рузка једна, што је превео прослављени наш пјесник Змај Јопан Јотнотшк. * Познати роман Злочнн н казна од Достојевског, што излази у прнјеводу ЈеФте Угричића у Полицијском Г.шсншсу, драматизован је и с успјехом приказан на позорници : литературно артистическш кружокв-а. * Из Бранкот Кола одштампана је у засебну књигу расправа г. Милутина Јакшића, проФесора Карловачке богословије: 0 Арсеннју IV. ЈопанотЛу Шакабенти, која износи 240 страна, а може се добити код самог писца по 80 новчића, Оваје научна расправа знатан прилог историји Срба у Угарској. * У Биограду је одржан концеј>ат Вељи Миљкот&у обољелом члану краљ. срп. нар. Позоришта у Биограду. Господин Веља Миљковић радп и на књижевпости српској. * Српски ђенерал Јоћ . МишкотФ превео је 'Гактичка начела од ђенерала Педоје. Књига ће бити готова крајем децембра, а изнијеће 20 штамнаних табака уз цијену 2 динара. Преплату ваља слати штампарији Павловића и СтоЈановића у Биоград. * Одштампане су из Летописа Матице Српске: Ј снолене из нашег црквено народног Живота од дра

Тодора Мандића. Ове су успомене од велике важности за историју автономије Срба у Војводини. * Изишао је 11 број ваљаног часописа КараџиУ) са одабраном садржином. Ми нарочито препоручујемо овај мјесечник ради његова програма и мисије. * У 3 броју „81оуап8ку Ргећ1ес1"-а изпшла је снмпатична биљешка о спрској књижевности, гдје се нарочито истиче Мала Библиотека са своје прве три свеске. * Г. Жарко Сатк, оперски пјевач недавно је приказао своју пјевачку вјештину на позорници мађарске краљевске опере у Пешти, у улозп „Фауста". У четвртом чину изазван је седам пута. Господин Савић играће још у Карл^ену н у Јеврејци. * Чланови добротвори Српске Књижевне Задруге добиће наскоро у.мјетннчки израђену слику (друштвену повељу), коју је израдио српски академски сликар Марко Му-рат. Ова повеља која ће служити и као кућни украс ради се у једном Бечком умјетничком заводу. * Госпођа Милка Гргур, прослављена сриска глумица и сарадница Зоре одликована је од српског краља орденом св. Саве III. степена. Честитамо! * Руски илустровани лист „Росија" донео је у свом броју од 29. октобра слику архимандрита НићиФора Дучића, а у 17. броју о њему чланак. * У Биограду изишла је књига Боери, слика из живота и обичаја Боера, са сликама. Дворска Књижара Мите Стајића. Цијена 60 п. д. * Султан је одликовао господина Свеголика М. Јакшића, секретара цариградског посланства, и нашег драгог сарадника, командерским орденом Меџедије. Честитамо! * Наш сарадник господин Иван Иванић наставља у Трготнском Гласнику своју расправу: Источна Македонија. ' Г. Пера П. Ђорђевић примно се огромног и часног посла око израде рјечника Академије Наука. Умјетност Прослава крал>. срп. нар. Позорншта у Биограду. Године 1869. октобра 30. отворено је данашње Народно Позориште у Бнограду. Управа Краљ. Срп. Народног Позоришта прославилаје тај по српску културу значајни дан, прије пег година, свечано као 25-годишњицу опстанка Народног Позоришта. Према своме карактеру прослава тридесетгодишњице се ове године огранпчила на два вечера. У главним цртама програм је првог вечера овакав био: пошље нове увертире г. Јенка под насловом Амксандра, сљедовала је декламација у славу Кнеза Михајла од г. Драгомира Брзака, а затим је и.мао први пут ријеч у Народноме Позоришту онај, који је тако рећи одгајао у повоју српски театар Јоаким Вуић. Увод у дваВуићева комада чинио је нарочити пролог у ње-