Зора

Стр. 432

3 О Р А

Бр. ХП.

гов спомен од г. Мил. Ј. Митровића, и једна пјесма у славу Вуићеву, коју је нарочито за ту свечаност компоновао г. Ст. Бинг-чки. Друго вече дало је у одломцима развој српске драмске литературе, којп се надовезује на Вуића. Прослава је почела у понедељак 8. новембра, а завршила сјутра дан 9. новембра. Звезда по којој доносимо и ову биљешку донијела је и пролог господина Митровића. БиблиограФија Одзиви пријатиих успомена од Бекице Шобајића, прештампано из „Оногошта". Никшићска Акционер. Штампарија 1899. Цијена 30 новч. Васкресеније ГроФа А Н. Толстога, с руског превео Јован Максимсвић. Издање Књижарнице код Вука Ст. Караџића Св. Ф. Огњановића у Срем. Карловцима. 1899. Свеска 6. Цијена 20 новчића. Стенлијев пут кроз Африку, за народ и омладину обрадио Рихард Рот. Превео с њемачког Т. X. Биоград, издање Савића и Комианије. Цијена 2.50 кр. (Н)јау1 јеп је врјеуао Мпгкој ЗГгаћјпгс. 1Ло I. V, 1 VI. 8пор1с. Еџека. ТЈвкагкк! 1 Шо§тавЈ8к1 •/.■лго(Ј ЕггпЈ1 ја Моћоујса паИаЗтка 1899. А Тнјер Историја француске револуци,Ј е и конзулства и царства превео М. М. МагдалешЛ почасни генерал бив. професор Војне Академије. Део први. Историја француске ревочуције. Свеска I. Уставотворна Скупштина. Заузеће Бастиље. Прва Федерација. Устав од 1791. Књига прва. Уставотворна Скупштина. Са пет слика. Београд 1899. Штампарија Павловића и Стојановића, дубрквачка улица бр. 9. Цијена 1'50 динар или круне. Годшнњи извјештај Српске Књижевне Задруге за 1898. годину, доноси рад шесте редовне скупштине држане 21. маја 1899. године под предсједништвом П. П. Ђорђевића, имена чланова задруге и Правила њена. Православна Моралка за више разреде средњих школа, израдио Сава Теодоровић свештеник, професор и катихета у кр. реалној гимназијн у Земуну. Наклада Пишчева. Цијена 2 круне. Штампарија Ђорђа Ивковића у Новом Саду 1899.

|ЧИТУЛА I т Каролина Свјетла. Ноиа Искра доноси у свом 18 и 19 броју из познатог пера Ј. Зд. Р. овај некролог: 26. августа умрла је у Прагу Каролина Свјетла, која бјеше једна од најпопуларнијих и најбољих књижевника чешких. Све што је писала провејано је патриотским оејећајима и дубоким познавањем вриједног чешкога народа. Њезин је живот био пун доброчинства и љубави према њезину народу, те у томе погледу заузимаше врло важан положај не само међу најугледнијим књижевницима већ и међу првим добротворима чешким. Рођена је 1830. године 11. Фебруара у Прагу у породици Ротових. Свјетла бјеше њезин књижевни псеудоним. Удата је била за професора Мужака. На књижевном пољу први пут појавила се год. 1858. својим радом у Алманаху: СтоЈ1 ргоћигеш. — Писала је веома много романа, приповиједака, новела. . . којих ће бити до једне стотине. Главни су јој радови: Сеоски роман, Крст код потока, Неколико табака из породичног љетописа, Љубав према пјеснику, Прва љубав, Учитељица, Школа — моја срећа, Успомене, Црни Пера, Пољубац, Тренутак, У за>пш \ V, Фратина, На јутрењу, На раскршћу, Крај и почетак, Рудар и његово дијете, Из атмосфере барнкала. Наро ж;' П ошљедња госпођаГлоговска, Карла, (на српски преведена под натписом Драга). Многи њени радови превођени су на пољски, рускп и Француски: а неколики од њпх и драматовани су (Крст код потока, Збоне.чкова краљица и Сеоски роман). Од њезине приповијетке Пољубац израдила је пјесникиња Елишка Краснохорска либрето за оперу коју је компоновао прослављени четпкп композитор Сметана, а која је имала највећег успјеха у разним свјетским позоришгима. — Свјетла је била предсједница чешког Женског Друштва у којему је дуго корисно радила подигавши га на степен једног од најугледнијих чешких друштава. — У пошљедње вријеме веома је патила од болести очију, али ј.рј ни то не сметаше да напусти књижевни рад; и ако није смјела сама да пише, говорила је своје пошљедње радове другима у перо. А када се овој болести придружила још и запаљење плућа, нијс могла издржати већ остави свој драги чешки народ, који јој за живота указиваше највеће почасти. а који ће по смрти јој знати да сачува њезину успомену. Српски преводиоци доисти би ваљали да прикажу читалачкој публнци који од њезиних радова, чиме би вршили и лијепу мисију — познавање српске читалачке публике са чешком књижевношћу.

САДРЖАЈ: Јелица Беловић-Бернадзиковска: Моцерне окене. — Пјесме: Јела Спасић : Устани, чедо. — Косара Цветковић: Из дневннка, проза у стиховима — Милица Петровић: Мнло сунце! . . . Јелена: Лутајте мислн. — Приповијетке: Милка Гргурова: Опасна прпјатељнца. — Милева Симићева: Аднђари. — Даница Бандић: Под Јесен, — Спралг месечине. —Косара Цветковић: Стазом без мете. — 8гс /.<;.7Л1а: Пјесма о пјесми, превела Даринка Калићева. — Чланци : Јелица Беловић-Бернадзиковска: Болес.им Прус, Скица из пољске савремене књиге. — 1 ? гапс1К(|ие 8агсеу: — Сара Бернар, прево Ј. П. — Кроника. Кпиокепност. — Кратке туести. — Умјетност. — Библиографија. — Читула. Нретплату Зоре прима њена Адиинистрација, затим Издавачка Књижарница Пахер и Кисића у Мостару, Дворска Књижарница Мите Стајића у Биограду и сви љени повјереиицп. — Рукопнси шаљу се Уредииштву. — Иоједина свеска стаје 40 новчића. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајући од петит-редка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 6 новч., за три оглашавања по 4 новч., а за више од три пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 30 новч. биљеговине

ШТАМПА СВ У ШТАМИАРИЈИ И НРВОМ Б0С.-ХВРЦ. СВИЈЕТЛО-ШТАМПАГСКОМ ЗАВ0ДУ, ИЗДАВАЧКЕ КЊИХАРНИЦЕ ПАХЕР И КИСИЋА У М0СТАРУ. 99.