Зора

Бр. I.

3 0 Р А

Стр. 19

покисли врабац, Чује се на улици бич свињарев. У кући на прстима пролази чељад пред кумовским вратима. Наједаред: — Ко-ко-ко-ко! Игњатије Јевремовић издиже главу, ослухну, пребледи у лицу: — Опет јаје, — каже. Раскакотала се у зору и какоће као што никад дотле какотала није. — И она ме ждере, — шапуће Игњатије Јевремовњћ, згади се и пљуну. Сав блед у лицу, исколаченим очима, горким устима и закрвављеним очима седео је у постељи. — Добројтро куме! — Добројтро, — гтростења Игњатије Јевремовић кисела лица и скамењена стомака. — Шта ти је човече ? — Зло, — уздише Игњатије Јевремовић, сузе му ударила на очи, а рукама се стиска за расклиматану утробу. — Докторе, — викну кум поплашено. С(У\рт Лле Кедоћа (У боју Михољијем Доловима 18 окт. 1861 год.) — у\рхимандркт ј^кћ. Дучкћ Ј^але Кедић је Крајичник из Босне. јак устанак. Међу вођима је Але Он је од најчувенијих јунака Кедић био најпопуларнији. Устанак босанских наших дана. Његово је је напредовао толико да је Омер паша име веома популарно у Босни, а зна- морао прекинути договарања у Сано је и у Херцеговини. рајеву с босанским пашом ШериФИКад је Омер паша, серашћер до- Ј ом и Херцеговачким Али-пашом шао с војском у Босну 1850 год. да Ризванбеговићем и отићи на бојно уведе тензимат, мухамедовци су се поље нарочито у Крајину. у Босни и Херцеговини мјестимице Али паша је потајно соколио Крабунили против тога, а највећма про- јичнике и обећавао им потпору да тив низама. У КраЈини је букнуо истрају у борби против Омер-паше; з*

Уђе доктор. Био код породиље. — Како сте куме, пита весело с врата. А Игњатије Јевремовић отпустио главу, напреже трепавице, клима главом: — Стомак, — прошапта, и зацвокота зубима. — Хм, — учини доктор пипајући опрезно Игњата Јевремовића. Он га очајно, глупо погледа... — Ништа, — каже, — чашицу, две, три, коњака... Кум отрча по боцу .. . — Па онда... Игњатије Јевремовић се заблену у њега. — . . . па онда само: дваротта јајеша... Игњатију Јевремовићу пуче нешто у цревима, замагли се пред очима, ноктима поче да гребе по постељи, помодри, заљуља се, и левом ногом поче да трза као заклано теле. * Јадни Игњатије Јевремовићу! Ти ниси умро! Ти си жив. Ти и данас окипиш Игњашије Јевремовићу!