Зора

Стр. 40

3 0 Р А

Бр. I.

* У Новом Саду умро је Ђорђе Ф. Недељкопић и оставно до 100.000 фрр. на добротворне цијељи. Има људи којн тек својом смрћу јавно прогокоре. Нек му је слава! * ТЈ сети је вгеса? зове се приповијест Душана Рогића, што је изишла у Загребу. На ауторово питање, шта је срећа, одговарамо: 8геса је п 1от. кас1 ^овросНп Ко{*1с пе 1>аУ1 кпјјиеуповси. * Хенрик Ибзен завршује своје најновије дјело Кад се међу мртшм пробудимо, чија ће премијера бити по свој прилици у Берлину. * Ми смо прошле године јавили да ћемо донијети прпјевод чланка Ђорђа Брандеса О сгјетској књизкевности али нас је 3-везда доцније претекла. Чланак је због тога разложен. Утјешносш Мачевање, слика Паје Јовановића. Уреднигатво „Зоре " добило је од г. Петра Николића из Загреба, на ориказ нову једну слику, која је умножена, те је сада приступачна публици по цијену, као и прве слике из накладе исте Фирме. Није потребно трошити много ријечи у препоруку ове слике, кад је доста да се зна, да је Јовановикет. Ми у њој видимо старога деду, како је узео јатаган, утиснуо га 3'нучетЈг у рз'ку и учи га да влада њиме; према њему сједи други Црногорац, који такођер држи јатаган, да дочекива ударце малишанове; око овога сједе два три друга Црногорца и са особитим задовољством посматрају ову пробу, а њима за лећима стоји мајка са одојчегом на грудима, па је сва сретна, што је дочекала да рођеним очима види, како јој је синак дорастао дотле, да јатаган прихватити може. Читава група чини необичан утисак на гледаоца. Није то непл о обично, нешто безначајно, та је слика пуна живота, пуна истине и она нам много говори. Да напоменемо само како је Змај пјесник тумачи : — Ево теби, чедо моје, Јатагана оштра, љута, Њим је ђедо за слободу Борио се много пута! Твоја снага сад тек јача И још није време поћи. Држ га јако — тако, тако Деда ће ти припомоћи. Та ни соко полетарац Оног правог маха нема, Ал' зарана крила шири, Јер се за л&т виши спрема. Знаш ли шта су наши крши Сачували српском роду, Знаш ли, како Црногорац Радо гине са слободу? Ти јатаган чврсто држиш, И мишка ти није мека, А мајка ти удиљ прича, Шта Косово од нас чека...

Ми од своје стране не можемо ништа више да додамо, осим да свакој српској кући најтоплије препоручимо дивну ову слику, као најљепши украс. Јјиблиографија Гроф Л. Н. Толсти: Васкресеније с руског превео Јован Максимовић. Свезак 7. Издање књижарнице код Вука Ст. Караџића Св. Ф. Огњановића, у Срем. Карловцима 1899. — Цијена 20 новчића. Милутин Јакшић: 0 Арсенију IV. Јовановићу Шакабенти, лекције из историје Карловачке Мигроиолије по архивсспм нзворима. У Карловцима, српска манастирска штампарија 1899. — Цијена 1 круна и 60 потура. Забавник Српске КњиЖевне Задруге свес/са 11. 1. Давид Коперфилд , роман Д. Дикенса, превео с енглеског Драгомир М. ЈанковиК (наставак); 2. Рат и мир, роман Лава М. Толстога, превео с рускога Милован Ђ. Глишпћ (наставак); 3. На прелому, прича О. Н. Чјумнне, превела с рускога Дар. П. Михаиловића (свршетак); 4. Ђиљем Вилсон, прича Е. Е. Поа, превео с енглескога Владислав Савић. Др. Ђ. Дил'овчЂ: Писма из Шиањолске. Загреб. гатампа српске штампарије. Цијена 1 круна 60 Филира. Милета ЈакгшФ: Песме. Вел. Кикинда, штампарија Јована Радака, 1899. Стр. 186. Цпјена 2 круне. Мшпа КалгЉ: Змајованка у славу педесетогодишњице песника Змај Јована Јовановића, Сомбор, штампа Фердинанда Битермана и сина 1899. Нездраво је, од Др. П. Бергера, превео Божа Савић, цијена 1 круна. Књига за младе жене, од Др. Алинсона у Лондону. Цијена 1 круна. Поверљиви савети за младељуде, од Др. Шперија, цијена 1 круна. Поверљивн савети за младе девојке, од Др. ШперИја, цпјена 1 круна. Издање: Књижаре Савића и друга. Биоград. II 3 Ј А В А Због мојих приватних послова, морам да проведем дуже времена изван отаџбине. С тога ми је уређивање Зоре даље потпуно немогуће вршити и уступам га с повјерењем другу, г. Атанасију Шоли , досадањем члану редакције. Женева, јануара 1900. Јован Дучић Исправак. У новембарској свесци „Зоре" од 1899 г., а у приповјетки И. Иванпћа „Бели коњ,'' у првом ступцу 369 стране трећи ред озго, стоји погрјешна реченица: „То је био наш краљ, али" и т. д. а требало је да стоји као што је у рукопису и било: „То је бно наш крах (кгасћ — пораз), али" и т. д. Молимо читаоце да ову штамп. погрјешку исправе.

САДРЖАЈ: „Низбрдица", од Уредника. — Пјеоништво: Алекса Шантић: У туђини, — Харфо моја..., — Споменци, — Јесењи дан, — Елегија, — * * *• — Приповијетке : Свет. Ћоровић: Снијег, слика. Јован Протић: Игњатије ЈеврелГОвић, из сеоскнх Фотографија. — П. II. Гнедичв: Тајна Јулија Теодоровнћа, прекео Никола Теодоровић. — Чланци: Архимандрит Нић. Дучић: Слгрт Але Кедика. — 8т^и1ап8: Календари за 1900 годину. — АФоризми: Љубав, прибрао Ј. П. — Писма: из Женеве, од Ј. Дучића. — Оцјене и прикази : Пјесме Милете Јакшнћа, оцјењује Марко Цар. — Три нрнче, од Чеде А. Поповића, оцјењује Наггу. — Кроника: — КшАевност. — Кратке внјести. — Умјетност. — Библнографија. — Изјава. — Исправак. Нретплату Зоре прнма њена Адмнннстрација, затим Издавачка Књнжарница Пахер и Кисића у Мостару, и сви њени повјереници. — Рукописи шаљу се Уредништву. — Иоједина свеска стаје 80 хелера. — Ирима трговачке и друге огласе, рачунајући од петитредка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашавања но 8 хелера, а за впше од три пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 60 хелера биљеговине.

ШТАМПА СЕ У ШТАМПАРСКОМ УМЈЕТНИЧК0М ЗАВ0ДУ, ИЗДАВАЧКЕ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕР И КИСИЋА У М0СТАРУ. 1900.