Зора

ор. I.

3 0 Р А

Стр. 39

хвале списатеље, какав је Иво Ћипико"... Затим говори о Ћипику и вели, да га српски листови зову Србчном и због тога кују у звијезде. Но баш се ту и преварио писац биљешке и напоменуо, да је српски лист Мостарска „Зора" приказала његову кшигу као хрвашску новину, а њега назвале Хрватом... То је била чиста истина, али то је и доказ, како Срби оцјењују ! Кад је „Зора" као српски лист њега огласила за Хртта, она га је прло повољно оцијснила, не обазирући се ко је ни откуд је, него ка/сав јс као /сњиЖевник. Ова чињеница довољна је да писца утјера у лаж, те доказује, да није мислио при гшсању, него само којешта набацивао на хартију... Међутим нама је особито мило, што можемо ону нашу биљешку исправити, јер се Ћипико одиста осјећа Србином. То смо доцније читали по многим листовима, а то је и он сам, у писму, изјавио нашем сураднику г. Свет. Ћоровићу. Ми смо га онда угурали у Хрвате за то, што смо књигу (латпницом штампану у Дионичкој Тискари) добили из Загреба, а њега прије нисмо изблпже познавали. Оволико за сад. Г ј11 Нетие ВгМаштјие. — Овај париски мјесечник, који је у првим годинама свога излажења доносио већином пријеводе из енглеске књижевности и упознавао читалачки свијет на јевропскоме континенту са новинама у Енглеској и у Америци, донио је до данас један низ радова о нашем народу, које оригиналних а које преведених. Њих има толико, да би њиховим натписима могли попунити неколико ступаца овога листа. Од главнијих радова, који су штампани у последњпм годинама, биљежимо ова два: боиуетгз (1е јеипевае с1' ип Сгоа1е, раг Етег1С Тка1ас, 1 пићп! раг Аи§из1е Р1е1г1сћ, 1897. г„ књ. I.—VI., и Сељанка, роман Јанка ?Л. Веселиновића. у пријеводу А. О^геп-а, 1891,, књ. I.—II. А. ( ј И гоп превео је на француски и Веселиновићеву приповијетку Чини, која је штампана у Ееуие т1ета!;1опа1е, 1887., књ. XV, стр. 585—667., мјесечнику, [пто је до прије неколико година излазио на Француском у Флоренцији, под уредништвом познитог српског пријатеља гроФа Анђела де Губернатиса. Н. Ј(рашкг бијести * Протођакон г. Филип Радичевик прославио је 16. децембра прошле године на Цетињу четрдесетгодишњицу своје свјештеничке службе. Г. Радпчевић познат је са неких својих радова у српској књижевности. Честнтамо! * Летопис Матице Српске у Н. Саду доноси у својој пошљедњој свесци у лијепо.м пријеводу Злшја Јована Јовановића први чин Гетеове Ифшеније. * 22 број Аиз ЈгетЛеп 2ипдеп доноси пријевод приче Јанка Веселиновића: Слијепи деда, а Мадуагогагад , што излази у Пешти, доноси у свом подлиску опет од Јанка Веселиновића мађарски пријевод приче: Деда.

* Бранково коло доноси у свом 49 броју један занимљив чланак из пера дра Илије Огњановића: Јулије, друг Вранка Раднчевнћа, што је прије бно штампан у лиску једнога новосадског политичког листа. Бранково коло би добро учинило да више пута пренесе по који рад нарочито из оних лпстова, који у овим крајевима немају приступа. » Шеттауг & Ђаткегд, књижарница у ЈВубљани, спрема ново издање дјела великога словеначкога пјесника Фрање Прешерна. Издање ће биги елегантно и укусно, достојно онога, чије ће пјесме остати увијек ненашашиве и којпма се браћа Словенци с нравом поносе. * Мати и син, приповијетка Краљице Наталије, преведена је на словеначки и штампана у „Уепси б1о\'апбк1ћ ротевНј", што га издаје књижара Габршчекова у Горици. * Димигрије Шолајић позива на претплату своје три приповјегке : Кадет на маневру и на П-о.и маршу. Цпјена је 0.50 дин. а претнлату ваља слати на уредништво „Дневног Листа" у Биограду. * На сами Бадиак слика из Далмације од Иве Ћипика преведена је на чешки у недјељном забавном прилогу „Народних Листи" у 356 броју. * У Нишу покреће професорски збор тамошње гимназије нов белетристични лист Градина. Лист ће излазити двапут мјесечно. * Штутгартско-Лајпцишки 1Уеие Мизгк-2еИипд доноси у свом 24 броју окраћи приказ Дозелиног Поздрава из Мостара,гцје се каже да је то: низ карактеристичних српских пјесама, за гласовир вјешто хармонизираних. * Народним прилозима Руса скупљено је 80.000 рубаља, која ће се сума употребити за подизање споменика великом руском приповједачу Нпколи Гогољу, ппсцу Ревизора, Мрттх душа и т. д. Откривање споменика биће 21 Фебруара 1900 г., о педесетогодишњици смрти великога Руса. * У Цариграду и у Солуну излази по један илустрован лист за турске женскиње, који се према приликама и цензурној стези, доста добро уређују. „Источна Маћедонија." Дванаести одјељак другог дијела политичко-етнограФске расправе Ивана ИвашФа „Иеточна Маћедонија" почео је излазити у биоградском „Трговинском Гласнику." Бугарска штампа оштро напада ову расправу, јер јој не иде у рачун што писац доказима у руци утврђује да су Маћедонци Срби, а не Бугари. Дванаестом одјељку је натпис: „Биланс бугарске и грчке пропаганде у Маћедонији." * 81атзске8 Есћо излази од нове годпне једаред недјељно. Годишља му је цијена 6 фор., а уредништво и адмпнистрација гласи: \\'к:п — X., Еи^епјгавзе Кго: 37. * Бјернстјерн Бјернсон ради на једном драмату, коме је наслов: ^акогетиа! (Радимо!) Задатак овог дјела је, да покаже омладини ону радост, која је са часним радом скопчана.