Зора

Стр. 38

3 0 Р А

Бр. I.

Нронако * л ${к^к^ *^2к^

Ј{љижвблосш Ириповетке Радоја М. Домановића II. књига. Изишла је и ова друга књига из симпатичиог пера младог приповјелача, који је читалачкој пј '6 лици већ добро познат својим радовнма из разних српских листова. У овој збирци изишле су ове скице, слттке, сатире и приче: Објапа; Рођен дан; Не разумем; Промашена срећа\ Слика са улице\ А хлеба?!\ Укидане страсти; Баба Стана; Сновн и јаиа и Замена. Све су ове окраће и подуже ствари скроз прожете или једрим хумором или горком сатиром, а све заједно носе на себи печат писца доброг посматралачког ока, вјеште кичице и лака манира при излагању појединих момената. И ова збирка прича само још јаче утврђује мишљење о Домановићевом урођеном таленту и његовој окретности у Форми и стилу. Књизи је цијена један динар. Мала Виблиотека. Изишла је 6 и 7 свеска Мале Библиотеке; БозкиШе приче од више српских приповједача. У овој лијепој збирцн скупљене су божићне приче млнђмх српских књижевника и са њиховим ликовима украшене. Има их седам на броју: Јован Максимовић: Бадње вече у ђачкој собици; Илија И. Вукићевић: Рождество твоје; Свет. Ћоровић: На бијелом хљебу; Јован Протић: Божић; Иван Иванић: Бадње вече на мртвој стражи; Милан Будисављевић: Христос се роди и Марко Цар : На бадњи дан. Овај мали зборник препоручујемо нарочито као згодан божићни и иначе поклон свакој српској кући. На бунару. Познати Бечки њемачки часописЈОге ХеГ1 доноси у свом 271 броју један чланак из пера Бои АгкЗгеа8-8а1оте-а са касловом: Руске приче. У овом се чланку говори о њемачком издању Зборника руских најљепших прича савремених књижевника, од којих је већ три књиге изашло у Берлину у наклади Јоћ. Кас1е-а. Хвалећи и заносећи се умјетничким радовима овог Зборника, Гдје су заступљени Лав Толсти, Чехов и други, доноси и ове ретке: „Међу кратким причама Зборника, има првијенство од свију једна скица, која потиче не из руског, него из српског народног живота од Лазе Лазаревића На бунару, која је јединствена по пластици и савршена по љепоти." И тако је Лаза Лазаревић као Србин, међу толиким умјетницима свјетског гласа добио најљепши комплименат. Ж. 0. ДачиЈ., писар министарства просвјете и црквених послова и наставник гимназије Вука Ст.

Караџића, дао је у штампу књигу за младеж У слободним часошма. Књига је нарочито спремљена, да послужи српској младежи као читанка, коју ће читати и прочитавати ван школскога времена, у слободним часовима. У њој ће бити низ одабраних, забавних, поучних чланака, намијењених: да послуже омладини као лијепа и здрава забава а и као допЈ'на ономе што се у гаколи предаје. Да књига што боље одговори намјени и буде што милија читаоцима, биће украшена великим бројем лијепих слика. Цијена је овој књизи 80 пара, за претплатнике салго 50 пара. Претплату ваља слати г. Дачићу. Сиромашни а одлични ученици народних и средњих школа, из свих српских крајева, добиће књигу на дар. За ово ваља ла се пријаве коме од скупљача, да би им се преко њега послала књига, те заштедили поштански трошкови око слања књиге свакоме посебице. Скупљачи добивају десету књигу за труд и накнаду издатака око слања претплате. Француска оцјена кнше Вуњевци и Шокди. Велики Француски лист у Цариграду „МопИеиг Опеп4а1" донио је оцјену Иванићеве књиге Буњепци и Шокцн, која је ту скоро у трећем издању изашла у Биограду. Писац је оцјене један Француз, који стално прати новије продукте наше књижевности. 0 расправи Ивана Иванића изражава се врло похвално, називајући је „дјелом врло знаменитим" („ии ошта§е Гог! гетаг^иаМе) и „публикацијом која је интересна са разни.ч тачака гледишга" и у пуној мјери заслужила „сјајну награду од српског књижевног друштва („Матице") и повољне оцјене српске штампе. Јосиф Холечек, познати књижевник чешки и давнашњи пријатељ српскога народа, написао је и издао књигу Жа Сегпои Ноги, гдје са пуно симпатије говори о Црној Гори при крају девегнајестога вијека. У прилогу „ХагосЈшсћ 1лз4у" 354 броју, изашла је критика на ту књигу. Критичар велиданема готово књиге, која би на се привлачила таку пажњу као ова Холечекова. 1ји1)1јап8к1 хтоп, у својој децембарској свесци, доноси неколико биљежака из књижевности сраске и хрватске, које скроз одишу извјесном мржњом према српској књижевности и српским листовима. У тим се биљешкама са много смјелости тврди: жако српски листоЋи не оцје -њују једнога књи-Јсетика по приједности, него по томе, како се он осјеђа. „Ако чују, да осјећа српски, ударају Срби ј г таламбасе и у велико